Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

,,„Са правног гледишта — вели Др. ЈЛ.Марковиб (Породично право, стр. 177) — усвојење је један уговор, и то свечан или фор-

малан уговор, којим се између два лица заснивају односи што обично постају рођењем, односи оца и сина. Усвојењем се заснива однос који је врло | сличан крвном сродству, али не и са-

свим изједначен с њиме.“

Према %Ф 145 Гр. 5. уговор о усвојењу мора увек бити писмен и потврђен: прво од парохијског свештеника и месног кмета, а потом од судије за неспорна дела (чл. 141 неспорних правила).

По 9 146 Гр. 5. усвојење се може извршити и ,,посредством тестамента,“ али је и у овом случају потребно да на њега пристане усвојеник, односно његови закони 3аступници. Ово усвојење има дејства тек после смрти тестаторове — усвојитеља.

Врсте усвојења.

По своме дејству, усвојење може бити двојако: 1. потпуно, и 7 непотпуно.

1. Потпуно усвојење. Ово усвојење предвиђено је у 5 137, у коме се вели:

,, Кад човек или жена узму мушко или женско дете место сина или кћери без свакога услова или изузећа, и онда је такво равно са свим рођеном детету, и зове се посинак или поћерка, а родитељи поочим или помајка.'

„Овако усвојено дете — вели се даље у % 138 — добија и име и презиме својих пародитеља, не

· губећи ни своје родбине – име, ступа у род њихов, добија сва права, била она лична или уговорна или наследна, која према својим рођеним родитељима и род

бини има, и која с ТИМ не губ

но и после задржава.“

Најзад, овако усвојено дете ст па и под родитељску власт своји пародитеља, и улази у сва права и дужности које отуда проистичу, примајући чак и њихово крсно име (5 139). Б. навлеђе).

2. Непотпуно усвојење. – Постоје две врсте овог усвојења: једно се врши под извесним условима а друго без икаквих услова. Q) првом је реч у % 143, који гласи:

,,Усвојити се може 2) са ш годбом и на неке услове, кој се или с родитељима малолетни ка, или с тутором и заступн ком и судом или са самим малолетником учинити могу .41 права

овог усвојења тумаче се по ч

сти по изложеним основима го

њим од части пак по природи пс сла и погодбе. У случају сумњи вости прече је тумачење на корис усвојенога него усвојитеља,“

и ова усвојења врше се у истој форми као и претходна — проту на.

Друга врста непотпуног усвоје“ ња односи се на хранитеље и храњеника, за које се у У 144 вели:

,,Или се 3) усвојити може без

изјашњења првога ни другога, и

онда се такви усвојитељи | CMa-

трају као ранитељи и усвојени као рањеници, имајући само пра-

во на пристојно издржавање и

упућивање, а не на име и оста-

ла права родбинска.'“

За заснивање храниоштва није потребан писмени уговор нити je закон прописао ма какву форму,

Престанак уУсвојења.

По S 147. Ip. 3. усвојење мо

престати на исти начин на који је :

постало, т. ј. по споразуму ус јитеља и усвојеника.

36%