Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

564

„И ово усвојење само се онда раскинути може — вели се У овом законском пропису — кад "обе стране, које су утврдиле и закључиле са допуштењем – судским, од тога одступе. И онда малолетно дете опет потпада под власт свога родитеља, који и за време трајања усвојења – свагда остаје као наравни заступник права уговорних свога детета према поочиму или помајци.'

Уговор о усинењу, закључен под нарочитим условима (5 143), може се раскинути и на захтев само једног уговорача, ако други не ис_ пуњава утврђене услове.

Одлукама Касац. Суда објашњеНо је:

а) ,,Усвојењем се не може окрњити закони део деце, те с тоTa оно важи само у онолико у колико се њиме не вређа зако“ни део рођене деце.“ (Бр. 409 —1874 г.);

6) „Уговору о усиновљењу, којим би таст усинио свога зета, не стоје на путу никакве законске сметње, нити би се такав уго'вор могао узети као недозвољен 'и законом забрањен, те да по 5 Š 15 и 0935. Гр. 5. не би могао произвести никакве правне последице и чија би се неморалност налазила у томе, што би усињеник имао за жену. своју сестру. То ва то што се по 5 136.:3. свако туђе лице може усвојити, које долази на место мушког или жен— ског детета. Па кад такав уговор O усиновљењу испуњава и све ос_ тале услове предвиђене одредбом у 145 Гр. 5., јер је оверен од надлежног свештеника и суда OIштинског, а исти потврдио и надлежни првостепени суд, то се овде не може сматрати да је та| KaB уговор са неморалном и не-

дозвољеном основом, а да је законодавац уговоре овакве врсте хтео забранити, он би то нарочито предвидео, као што је и за остало предвидео у одредбама 5 539 105. (0. О. С, Бр: 14992 --1905 1),

в) „У одобрењу једног супружника пред судом, да други супружник може дете усинити, лежи изјашњење да је дете усињеник обојице; и по томе сматра се за њиховог заједничког | наследника у свима њиховим правима.““ (Бр. 6167—1897 г);

г) ,,Усвојеник усвојен на начин у У 137. Гр. 3. предвиђен равна се рођеном детету и као такав не подлежи плаћању | наследне таксе.“ (Бр. 9112—1906);

JO По! 5 139. Гр. 3. усвојено дете ступа под родитељску власт својих пародитеља и обвезно је свима оним дужностима, којима је према својим родитељима Oбавезно било, а по S 120 Гр. 3. деца су дужна родитеље своје поштовати и у свачему њима послушна бити и против воље њихове ништа не чинити нити предузимати. Па кад усвојено дете напусти усвојитеља и не слуша га онда оно са своје стране руши уговор о усиновљењу, и овај се, на захтевање друге стране, може поништити.“ (Бр. 1149—1908) ;

5) „,Уговор о усвојењу по 5 5 13/ и. 145 Гр. 3. начињен по пропису У 145 Гр. 3., ствара између: усвојеника и усвојитеља двојаке односе: односе духовног – сродства и односе грађанске природе из којих потичу дужности и права уговорача. Однос духовног сродства створен уговором 0 yсвојењу у смислу У 137. Гр. 3. без икаквих погодаба, доиста се по % 147. Гр. 3. само онда може

Усв

| |