Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

| ЕРО и

Усв

раскинути, ако обе стране, које су утврдиле и закључиле уговор са допуштењем судским, од тога одступе; напротив други случај усвојења у смислу & 145 Гр. 5. може бити спорне прироље и као такав бити предмет судске

расправе, пошто је условљен H3-

весним погодбама.'“ Бр. 1883—1905 г); · е) „Уговор о усиновљењу, да би био снажан, мора испуњавати све услове из ф 145, Гр. 3., т.ј. такав уговор треба прво да потврде свештеник и кмет, па тек онда неспорни судија — чл. 141 правила о пост. у неспор. делима и само са потврдом неспорног судије, без потврде свештеника и кмета, не вреди.“ (О, О, с. Бр. 55686—1904 г);

ж) ,,То што усињеник напусти кућу свога поочима услед грдње и злостављања, не може се сматрати као његов прећутни пристанак на раскидање уговора о усиновљењу, па да се овај на прост захтев поочима раскине.“ (0. О. С. Бр. 3574—1906 г). Условни отпуст. Као једно од са-

времених средстава за поправку осуђеника, условни отпуст одн. условно ослобођење установљен _ је код нас законом о условном отпуштању – криваца из казнителних заведења од 22 маја 1869 год. који је допуњен упуствима _ Мин.

(0. О. с,

1 П. од 5 јуна 1869 г., Бр. 2055.

Бењо

* 3 о

Суштина условног отпуста истакнута је у чл. [V ових упустава, који гласи: :

,,Условни отпуст чини да се нека част казне коју би кривац према осуди или према помилова-

њу издржати имао, одложи и криBam ce из заведења пусти да оно време, које је још у заведењу провести морао, у слободи

565

проведе радећи своје послове. Сада ако се кривац за цело оно време, које је још у заведењу провести имао добро владао, онда ће се рачунати као да је он за све то време у заведењу био, па ва то по истеку тог времена неће се више за кривца сматрати већ долази у ред оних који су своју казну у заведењу одлежали и из заведења сасвим пуштени.“ ЊЕ

По чл. ! и П закона, на условни отпуст могу се пуштати Лица, која су осуђена на робију или ваточење преко две године или на затвор преко 12 месеци, под овим условима:

а) Да су издржала половину, а ако су у поврату онда две трећине досуђене казне;

6) Да су се добро владала за време издржања осуде, и да су пре осуде била ,,добри радници“, за које се по фамилијарним – или другим каквим околностима може ,,поуздано закључити, да ће они по отпусту поштен начин живљења предузети и добро се владати.“

Одлуку о пуштању осуђеника на условни отпуст доноси Мин. ШП. по предлогу управника казненог завода и мишљењу одбора, који у Oвом циљу нарочито постоји при М. П. (чл. УТП зак.).

Према чл. УП зак. на условни отпуст не могу се ни у ком. случају пустити:

а) Чиновници и свештеници, који су осуђени због злоупотребе Ti сти и „,,неверне'“ службе;

6) Лица која су била пуштена на условни отпуст, па су због рђавог владања поново враћена у за вод, и

в) Осуђеници у другом поврату.

Чланом У закона прописано је:

,...условни отпуст прекида се

и отпуштени повратиће се опет