Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

се, а не тражи се да је то фактички и наступило. За појам 0вих дела довољно је, да оптуже“ни са своје стране учини све што би имало за последицу оштећење или корист, без обзира на то, да ли је у томе имао и успеха. Постоји ли у даном случају оштећење једног лица или прибављљање користи употребом лажне исправе, имала би да одлучи Oколност да ли инкриминисана рад ња у моменту извршења њеног има за последицу причињавање, штете или прибављање користи. Према томе, обештећење не може имати никаквог утицаја на постојање самог дела, јер OH имало да. се цени као оштећење или корист, која би се појавила као по-. следица у моменту извршења дела, без обзира на то да ли се је она и појавила.“ (Бр. 7491 1910), 05) ,,За појам дела из другог одељка % 147. К. 5. не тражи се, да из радње оптуженог проистиче неминовно и каква корист, већ се тражи да онај, који лажну исправу употреби, зна да је лажна и да је употреби у намери да себи или другима користи прибави, а без утицаја је на постојање дела, да ли је он у томе имао успеха или не.“ (Бр. 10496—1911 г);

е) „,По тач. 5 5 80 трг. зак. мора свака вучена меница да ил ма између осталог и потпис издатеља са његовим именом или фирмом, јер без овог нема ме нице, и на таквој исправи већ постојећи потписи су без меничне важности. Па кад се из менице, која је предмет кривичне истраге по делу фалсификата, и која је издата у форми вучед “не менице, види да на њој нема

потписа издаваоца, нема дакле оног услова из тач. 5 5 81 трг. зак., таква ,меница' није мениma какву закон тражи, нити по, њој има меничне обавезе за оне, који су на њој своје потписе дали, као што категорички вели поменути законски пропис. Код таквог стања ствари таква меница“ не може бити предмет фалсификата према У 147. К. 3., јер; се за то тражи исправа од важности за доказ правних односа.“ (О. О. С Бр. 2037 1885 г).

ж) , Према пропису S 92 —, трг. зак. менична обвеза прима; се самим потписом менице у коЈОЈ је оно лице, које се потписује, означено за дужника меничног као прималац, акцептант и сте обавезе. Законом није за важ– ност меничне обавезе нарочито условљено и то, Ma прималац мора сам написати и реч „,,примам“' или ,,признајем,“ те се с тога у томе, што је оптужени ставио на меници реч „,,примам“ више истинитог потписа трасал товог, не налази дело казнимој по тач. 5. S 148 К. 5., јер је по закону за такво дело потребно да ко лажну исправу начини или праву преиначи и од такве Vпотребу учини, а у овом случа ју нема ни лажне ни преиначене исправе.'“ (Бр. 725—1889 г.);

з). ,,Дело прављења – лажног сточног Обилета није дело из тач. и % [48 К. 5., јер такво дело: потпада под тач. 2 % 150 К. 3.; пошто сточни билет није Ништа) друго до пасош за стоку.“ (Бр. 4444—1893);

и) ,,Кад је утврђено то, да је

„квита лажна и као таква упо-

требљена од стране оптуженог,

онда само то, што квита нема .

нумере, не може њену лажност |