Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

Фал

уништити, прво по томе што је она иначе у потпуној форми начињена, да би дејство своје могла произвести, а друго и по томе што се баш тиме, што нумере нема, и доказује њена лажuocT." (O). О. с. Бр, /05 1994);

Ј) „И ако је фалсификовање књига вршено у циљу утаје, ипак су у таквом случају, фалсификат и утаја самостална кривична дела, и могу као таква и постојати, и кажњива су без обзира на то што би учинилац сматрао да је једно дело средство за из вршење другог. А и кад би се утаја и фалсификат у једно исто време и могли извршити, опет не би стојало само једно дело — већ би био идеалан стипај ових дела. (О. (О. С, бр. 1460—1900 г.);

к) „Кад инкриминисана фалсификована меница, због тога што су оптужени | земљоделци, He ствара за њих меничну обавезу, већ је за њих, по пропису 5 78 трг. зак. грађанска обавеза, то онда место дела из тач 5 6 148 А. З., које би према, менично способном 'лицу у случају фалсификата стојало, према оптуженима стоји дело из У 147. К. 3. по коме се казни употреба или прављење лажних исправа у опште, само кад ове могу да TIOслуже за доказ права или правних одношаја.“ (О. О. с. Бру 82—1901):

л)“,„Не може се узети да нема дела фалсификата исправе само;

за то, што оптужени није поде-, шавао и рукописе потписаних ли-,

ца и на текстовима фалсификованих квита, на којима је подешавао само њихове потписе, а с . разлога што, према томе, по се'би не могу бити доказ, јер саме

583

Фал

по себи нису могле да произведу; правно дејство. (Овај услов | за) постојање ових кажњивих | дела није истакнут у пропису S 147 К. 3. већ се овим прописом тражи само то, да је лажно на-| чињена или преиначена једна исправа. Према томе, овде нема места примени тач. 5. ф 147. MH. 5., по коме се тражи да је фалсификована меница или облигација по закону пуноважна. Овај случај представља квалификова- | ни случај фалсификата – исправе и зато је он и угрожен много тежом казном, чиме је очевиду но законом постављена разлика · између ове две врсте фалсифи- · ката исправа, те стога се отуда не може изводити то, да се овим | прописом може утврдити намера | законодавца, да у опште не стоји фалсификат исправе, ако она није у свему пуноважна, така да би сама по себи била правни доказ. То у толико пре, што све према дефиницији исправе, KOју законодавац даје, под њом разуме свако писмено, које је од важности за доказ о уговорима, ослобођењима и т. JL, према чему има дела фалсификата. исправе и онда, кад би се исправа, која служи као почетак доказа о факту о коме гласи, морала, преMa S 297 Tp. C. TI., допуњаг BaTH и другим доказним CpCcHствима.“ (О. С. с Бр. 7394);

м). Радирање и преправљање | сведочанства издатог од стране школске власти није дело из 8 150 Њ. 5., него дело из 5 148 К. 5., који у својој другој тачки баш и предвиђа исправе овакве природе.“ (Бр. 9595—1[921); 0

н) ,,Кад неко има поред себе“ на имању још три пунолетна сина као порез плаћајуће главе, и: