Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

· сети избраног суда. (В. одлуку Ка-.

cam. Суда од 15 марта 1887 г. Бр. 1850, у збирци От. Максимовића,

"стр. 115).

Касац. Суд, у својој општој еед-

чници, састављеној по 5 18. Зак. O његовом устројству, проучио је ово

– питање, па о TOM износи ово своје _ осматрање:

„Џитање се, пре свега, тиче тога, · како бе има, разумевати з птримењивати на конкретне случајеве пропис 5 434 гр. с. п. кад је спор о деоби задругара, о којој је реч У последњем ставу Тога 5 434. Нема. сумње да је овим 5 43 прописа апсолутна ~ надлежност избраног суда за спорове побројаже ту 'у пет тачака. и још за спорове из последњег става после мете тачке, 'о деоби задругара, и да, према томе, избрани суд има да пресуди шта, ће задругару, који се дели, припасти од задружног Hмања, кад се о томе исти задругар не може да сагласи са оним од којих се одељује, али да се ради то· га може приступити саставу – из-

"браног суда и овај потом предузети своје функције, потребно је да није спорно имање што се, као 3адружно, има да дели, као % колики је део у томе вадружном имању онога, који се одељује. Ако је пак 060 спорно, онда се то има претходно расправити, а, ва расправу овога 'стоји редовна законска надлежност. Ивбрани суд није закомном позван да суди 'и о томе да, ли задруга заиста постоји; да ли је све имање, чија се деоба тражи заиста гадружно, и ако није: шта јесте а шта није; најпосле да ли задругар, који деобу тражи, доиста има, права, на део који тражи, а који му се оспорава, или на друти који део. Састав избраног суда за деобу и његове даље функције

настају тек пошто се о наведеном претходно сагласе они, који се имају поделити, иди пошто се то расправи у редовном спору. Избрани суд има после Тога да пресуди шта ће коме од заједничког имања поименце припасти на име тога, његовог дела.

Зато полицијска власт, као по-

моћни орган судске власти у 080ј

ствари, имаће да приступи саста-

ву избраног суда тек пошто се от- ·

клоне сва напред поменута претгодна питања као спорна, т. ј. да вадругаре, који се имају да поделе, позове да. изберу судије, Ia, ако ко од њих то не би хтео ни тада учинити, да место њега сама изабере судију. )

У потврду правилности OBOTa, посматрања може се навести и пропис S 492 грађ. вак., по коме

наследницима, стоји на вољу поде-

лити се или у заједници имања остати. Ако су вољни поделити се, али Деобу не могу сами у сагласности постићи, то ће тражити да им деобу изврши избрани суд. Ма да нису задругари у смислу, у коме грађ. зак. узима задругу, за деобу у том случају биће према смислу који се мора дати последњем ставу 5 434 гр. с. п., апсолутно надлежан избрани суд. Али ће, сумње о томе не може бити, избрани суд бити сасвим ненадлежан да решава и о праву тих за деобу пријављених наследника. Исто ће претходно морати бити већ расправљено по редовној надлежности: да су они доиста наследници и на колики део сваки од њих ....

За. расправу питања о узгроцима због којих се тражи деоба за-

дружног чмања, није дакле потре-

но водити нарочити спор. Али OGтаје то, да, је овај спор потребан,

кад год је спорно питање о има- —