Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

њу које се, као задружно, има да дели, и о делу што та у томе има задругар. Спор о праву на 0600 у том смислу, и на колики део з

другарев, има да се претходно и прави путем редовне њадлежно-

Из овога што је казано о деоби задругара лако је увидети како треба, поступати кад је случај из тач. 4. 5 434. тр. с. п., по коме је избрани суд такође апсолутно надлежан за расправе које би се породиле о деоби ортака у ~ почесним радњама — 5 47 трг. зак. Састав избраног суда и Његове даље функ-

"ције и ту долазе одмах само ако није спорно питање о постојању таквога ортаклука, иначе се оно мора претходно расправити редовном надлежношћу по доказима, прописаним у 5 48 трг. зак. Остали случајеви, предвиђени тач. првој, другој и трећој 9 434. гр. суд. пост., који долаве под ашсолутну надлежност избраног суда, по природи су својој такви, да ту наступа одмах састав % рад из браног суда, без претходне растраве кога претходног питања путем друге редовне надлежности“. Из досада, изложеног јасно је, да за деобу задругара и смесничара полицијске власти могу приступи ги саставу избраног суда, само у ова два, случаја:

а) Кад право на деобу и на део за-

дружне или ортачке чмовине 10Mје спорно, и

6) Кад постоји судска одлука да се деоба има извршити. путем избраног суда. /

Пошто избрани суд није надлежан да суди о праву, већ само о подели имовине у границама утврђених пра ва, то се пре његовог састава. мора тачно утврдити:

| Из

а) Имовина која 1 има да буде предмет деобе; 25 Ко све има да би, u по ком основу; ву На колико делова има да се по-

учествује у дро-

дели ова имовина, % колики део од

ње припада појединим деобничарима; 7) Ида ли ко од чланова у задружOJ кући право на приновак у 8адружном имању (5 517 Гр. 3.), ш на који. деог Ако; има, онда се и од ње- га, односно његовог заступника. ако | је малолетан, мора узети реч;

д) Има лу у задружној кући. девојака с правом издржавања, спреме M удомљења, ». удовица с правом д0вичког уживања, а евентуално п с правом. на деобу (8 414 Гр. 3.), и ако има признаје ли им се правог, и

5) Има ли задруга дугова, и како ће се ови поделити А

Сва ова питања, треба, да буду дефинитивно пречишћена — било од надлежних – судских – власти било споразумом – парничара – приликом | тражења. састава, избраног суда. -— пре него што се овај образује. d

Ако би међу деобничарима, бидо 1 ма лолетника онда. је, поред пристанка њихових законом одређених старатеља, на деобу, потребан. још и пристанак старатељског – судије, у смислу чл. 68 и 75. зак. о старатељству. У случају да малолетницима ни- | су постављени старатељи, треба све деобничаре упутити судији за, не- спорна дела у смислу правила. о Поступању у ванспорним пословима | (чл. 130, 185, 136 и 137.). До

„Пошто је обавезни избрани суд један изузетан суд, то и правила |

о његовој надлежности треба. ли-

митативно тумачити. Не само да |

надлежност његову не треба. про- | ширивати на друге непредвиђене случајеве, па ма. колико они ана-

ј4%