Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Изг

њу законских прописа о овоме. А

нарочито оних одредаба, које се од- |.

носе на извршење одлука судских и других власти ове државе. Према томе, сви правни акти и све њихове одлуке, · које су постале правоснажне после прогласа државног јединства, не могу се сматрати као одлуке страних судова, већ као нашит домаћит судова, па их као такве треба извршивати од стране свих наших %звршнит власти: градских % срескит судова, а где њих нема, од стране полицијскит власти, и то по оним прописима за извршење, који важе за територију на којој се имају извршити“.

Расписом Мин. У. Д. од 30. августа 1924 т. УБр. 34567, (Полиција, Ђр. 17-18) наређено је полицијским властима JA, извршиоцима, избраних берзанских ~ судова при извршењу пресуда тих судова стављају на расположење свога, органа и буду им увек на руци, а нарочито у случају кад би се ко противио извршену. (8. Државни службеници.)

Мзгубљене и нађене ствари. — У смислу Гр. 3. могу се изгубити и наћи само покретне ствари.

„Изгубљена, х она покретна ствар — вели А. Ђорђевић ( Налазак изгубљених ствари и блага као начин. прибављања (својине, Артив, књ. П) — коју сопственик или последњи | држалад сад не држи

(не детентира), што му је фактич-

на власт (согрпе) над њом проимив

воље његове, дакле случајно престала, и 88, коју се незна, где се она, сада, налази. Није, дакле, изгубљена, она, ствар, која, је само затурена илу гдегод заборављена (BH. пр. приликом вожње у колима, у железничком вагону, кафани, купатилу, позоришту и т. д.) зато, што

281

Изг

још није државина – досадањет јој | држаоца, сасвим престала, јер У њега још траје намера да је као | своју држи (animus possidendi 5 210). Али, као изгубљена ствар, | сматра се и она покретна ствар, – коју је сам сопственик. или послед- |

њи Joj држалац оставио на какво. 2

место и ту је сакрио (узидао, уко- |

пао и т. п. 5 249), па, је то место | заборавио или је умро а ником га | није проказао.

Само се изгубљена ствар може наћи. Наћи пак ствар, ; к себи узети ствар коју. нико нема |

у физичкој власти, коју нико не У _

Ствар, која је изгубљена, не“ сматра, се да, је тиме постала, пуста, ничија, јер се, у сумњи, не може | мислити, да ко год хоће своју · ствар да напусти (дерелинквира). | И находник, је због тога не може | одмах себи присвојити или оку- | пирати; али он је може у својину |

d задобити, ако поступи онако, како | је прописано у 88 242—247, ma јој се изгубилац не нађе или се | сам не јави и ствар не затражи да, | му се врати.“ |

У овим законским прописима, то- | вори се: 1) о поступању са нађеним стварима; 2) о натодничкој награди; 3) o несавесном находнику и 4. 0 сунатодницима. 1. Поступање са нађеном ствари. Ово поступање двојако је: једно важи за натодника, % друго за власти. ТЕ

Како находник има поступити |

са, нађеном ствари, прописано је, у

главном, 5-ом 2492. Гр. 3., који гласи:

„Отвар чзгубђену туђу ако нађеш, није твоја. Ако се по знаку | каквом позна чија, је, да је одмах ономе вратиш; ако ли се не позна, па, је ствар мање вредности од. једног двадесетка, до 12, ma јавиш | | месној власти, која .е по обичају | |