Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Изн

се може нанети и противљравном радњом.

0. 0. 0. К. С, објашњено је:

„За постојање дела из 5 249. казн. зак. као свршеног, захтева се да је лице, коме је претња упућена, овом претњом било принуђено, и извесну радњу, која је претњом захтевана, учинило или исту пропустило учинити, што се види из 5 246 казн. заж., који одређује појам насилног | изнуZona.” 3. Квалифицирана проста изнуда (шантажа). Карактеристика, је ове "врсте изнуде у Томе што зла, којима се код ње прети, нису протибправна. Џрема 5 248 она постоји кад: „Ко од другога, насилно што изнуди претњом, да ће га за нека његова, казнима, дела власти јавити, или да ће нека, његова, дела обзнанити, која би овога, у општем мњењу обезуважила. и понизила, ако je тим цел своју постигао, да се казни затвором до две године, у противном случају затвором до шест месеTIH, или у новцу до две стотине талира,“ За постојање ове изнуде без значаја је врста дела (злочини, преступи, иступи) чијим се пријављивањем власти прети, али је погребно ла ова; дела буду истинита — да би претња, могла, имати: утицаја на вољу оптуженог. Ако би се власти пријавила, неистинита дела, стојало би лажно оптужење (8 9209.)

„Што се тиче кривичних дела, која, се казне на тужбу привалних тужиоца, треба чинити радзлику, да ли су она извршена, према изнудитељу или неком трећем, који се не налази с њим у односу потчињености. У првом случају претња пријавом била би довољна, јер се ту може подвести и

243

Изн |

претња тужбом, у другом пак |

не“. (Др. Т. Живановић, | Архив

за, 1910. т.).

Под „делима“, која би изнуђеног · у општем мњењу обезуважавала и понижавала, подразумевају се дела, чија би обзнана могла, Шкодити ње- | товој части (5 250). Ова дела, треба = да су људске радње, а не обичне чињенице. (болест, какав Телесни недо- статак, порекло итд.). Џретња, овим | чињеницама, спада у просту увреду | (9 946.). о

Из израза „обзнанити“ излази, да | откривање ових дела треба да, буде такво, да за њих може сазнати шира јавност. |

Према, 0. К. С. од 23 маја 1911 т. Бр. 7186: „За појам дела из 5 248 казн, зак. не тражи се да удењивач и постигне свој циљ."

4. Проста изнуда. У наведеним вр- стама изнуде прецизирана су, као што смо видели, зла којима, се прети. Изнуђавање претњом свим осталим злима спада у просту изнуду, кажњавају по 85 9247, који гласи: „Овако насилно изнуђавање, да се казни затвором најмање три месеца." По овом законском пропису кажњавају се, дакле, све изнуде, које – не потпадају под 885 948, 249 и 250.

0. К. 0. од 17. марта 1890 г. Bp. 1890 објашњено је:

„Дело из 5 247 казн. зак. тражи само изнуду; равнодушна, је ствар | да ли физичку или психичку." Кривично дело изнуде свршено је,

чим је принуђени учинио или пропустио учинити оно што је од њега изнуђивано, без обзира да, ли je изнуђивач дошао до жељене користи. Ово јасно излази из 5 240, који садржи општу дефиницију изнуде, и по коме се бити елеменат овог дела састоји у принуди на извесно | чињење или нечињење.

16%