Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Ако претња не би имала за по– следицу радњу чињења или нечи~ њења, стојао би покушај изнуде.

Према овоме, ако би изнуђиват _ тражио од неког, да на означеном _ месту остави извесну суму новаца, па би овај то % учинио, стојало би свршено дело. Ако ли пак уцењени не би поступио по тражењу изнуђивача, т. ]. ако тражени новац не би оставио на означеном месту, стојао би само кокуша/. (В. Разбојништво,)

Име. — Најобичнији начин за разликовање лица јесте Чме, које се састоји из презимена (породичног имена) и имена у ужем смислу (крштеног). Законодавним решењем од 31 јануара 1851 т. Бр. 62 (Пол. Збор., стр. 1143) наређено је:

„... да се у фамилијама, нашета народа презимена једанпут за стално утврде, како би се унапредак за свагда, знати могло једно презиме једне исте фамилије, и да би се то удејствовати могло, да све власти, како грађанске тако и духовне, а и школске и војне по овој наредби презимена по најстаријему у фамилији заводе, и после свагда само за ова стално установљена презимена распитују, ma: у надлежна и јавна званична акта, уписују, 'и на иста, своја. решења. и друга закључења. издају. Нарочито пак при коншкрипцијама, да се по овоме ревносно и умесно поступа, ла кад се овде једанпут презиме једне фамилије установи, онда и код судова и код осталих власти за ово да се пита, и ово да се у сваки род јавних и званичних акта употребљава. Шо уредби од 30 јуна 1851 год. Д.

Ђр. 470 (Пол. Збор, стр. 455) за промену презимена. потребно је одобрење Мин. У. Д.

244

Иму

По 5 340 т. 2. К. 3. кажњава, се затвором до 30 дана „ко од власти своје име крије и за другог се издаје у колико то не би у друго већма казнимо дело прелазило“. (В. Брак, Деца, Идентитет.)

Имунитет. — Под имунитетом у најширем смислу те речи, подразумевају се повластице — чзузетна права — које се по домаћем законодавству, или међународном праву и обичајима, признају појединим личностима, с обзиром на функције које врше у својој или туђој држави.

По нашем Уставу, имунитет уживају Краљ и Народни Посланици, 3, по међународном праву и обичајима и дипломатски представници страних држава, акредитовани KOJ наше државе.

Имунитет дипломатских представника, има свога основа у праву екстериторијалитета, које се састоји У независности од закона држава код које су акредитовани. Ово припада дипломатском представнику (шефу мисије), али се распростире и на. чланове његове фамилије, који с њим заједно станују; за тим Ha службено особље посланства (саветжици, војни и технички изасланици, секретари, писари, канцелисте, лекари, свештеници, курири) и, најзад, на послугу, у колико је не сачињавају месни држављани.

Право – екстериторијалитета – обухвата: i.

a) „Juwny неповредност, која се састоји у уживању веће безбедности и заштите од осталих – грађана. Личности представника, страних др- | жава, заштићене су од сваке принуде и повреде, а у казненом законодавству налазе се нарочите одредбе, које из о кажњавају нанесене им увреде (5 218 К. 3.; чл. 27. зак. о jaB. 80, и чл, 38 зак, о штампи). |