Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Иму Лична | неповредност представника стране државе може бити повређена само у случајевима изванредне опасности и нужде;

6) Неповредност зграде у којој су смештене канцеларије страног представништва и стана представниковог (ако не станује у овој згради), као и свију ствари које се налазе у њима, или у њиховом дворишту.

Неповредност ова, има, за последицу: немогућност о предузимана Ja каквих службених послова и радњи од стране домаћих власти % органа и овим зградама и становима без сдобрења или позива страних представника. На, случај да се тражено одобрење одбије, треба. известити старију власт и тражити упуства;

в) Изузетност од судске надлежногти државе код које је представник стране државе акредитован. Према овоме, лица, која уживају право екстериторијалитета, изузета су и од кривичног и од грађанског правосуђа, државе код које су акредитована, и ослобођена дужности сведочења. Али, ако би ова липа, притежавала, непокретна. добра: у области ове државе, или покретне ствари ван стана, или зграде представништва, намењене трговини, привреди и т. сл. не могу се користити изузетношћу;

т) Ослобођење од свију личних пореза (сем пореза на, земљиште), дажбина и. царине, у колико уговорима, није друкчије предвиђено;

д) Потпуно слободно општење са, својом државом (повреда тајне писама, и депеша сматра, се као међународно-правни деликт), и

ђ) Судску надлежност над поданицима, своје државе, у Колико је призната, уговором.

Право – екстериторијалитета Ho припада консулима, изузев случаја кад им је оно изречно признато међународним уговорима. У недостатку

5 Иму ових уговора њима се, по – међународним обичајима, признају: %) лична неповредност, сем случаја, извршеног злочина, и 6) неповредност · канцеларија % архива конзулата. Ове повластице не припадају консулима, који су држављани месне државе, * ж +

У 5 23. Пол. Ур. прописано је: „Оне, који консулатима. или по- | сланствима, страних дворова при- ·

надлеже, као и страни курири и.

татари, неће наше полицијске вла-

сти к себи призивати и на испит узимати, него ће оне преступљења таквих лица саме без њих ислеђивати и после их актом Попечитељству Внутрених Дела) на даљи поступак подносити.“ (8. Краљ Народни Посланици.) ж * *

Расшписом Мин. Ф. од 6. јула 1923 г. ИБр. 39024 (Сл. Нов., Бр. 166) наређено је свима. царинарницама :

„На, основи чл. 273. царинског 3аKOHA, 2, по споразуму са Министром Спољних Послова, прописујем следећи Царински поступак према дипломатским представницима и ка у ририма: а

1. Дипломатски предстаћници и чланови дипломатског тела, у Haтој земљи уживају, по основи дипломатске неповредимости, 1 IIOвластицу | царинске – непрегледности. Пригодом њихова преласка | границе, царински органи не могу подвргнути царинском прегледу ни њихове ручне ствари, ни преписку било у њиховој дипломат | ској торби (вализи), запечаћеној или не, било иначе у запечаћеним | пакетима, или како било. Ни о новцу, да ли и колико собом носе, не могу их питати.