Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Иса

лице, које оверење тражи „лично на, протоколу саслуша, о томе: да ли признаје да је писмено само нашџисало или потписало. Ако власт издаваоца исправе не познаје, мора се сведоџбама, два способна сведока, које познаје, и које ће издатељ довести, уверити: да је он лице за које издаје (Чл. 146). Оверење се назначује на самој исправи, која је за то поднешена, и то у онакој форми, каква је прописана, и за друга званична оверења.

0. К, С. објашњено је:

а) „Исправа потврђена полициј-

ском влашћу луноважна је и ако.

потврђење не одговара потпуно пропису 5 187 тр. суд. пост. До вољно је да власт у петврђењу утврди, да је дужпик предстао власти и дотичну исправу повериоцу издао а у овоме се садржи и то да ју је признао и ma му је прочитана, кад у потврђењу овога. нема. Поверилац није дужан да трпи услед погрешака власти,“ (Ђр. 1626 од 1890);

6) „Неиспуњење прописаних форми при потврди једне исправе, која иначе има свих услова уредног документа о свршеном послу, не може ићи на штету трећег лица, кад је исправа добила облик уредног доказа о утврђеном правном одношају. И ако жена при потврди уговора није имала одобрење свога мужа, довољно је ажо је муж тај уговор доцније признао, и делимице и остварио.“ (Одлука оп. сед. Бр. 7972 од 1899 т.), и

в) „Уговори потврђени влашћу јавне су исправе, а. претпоставка је, да се је власт, која, је такав уговор потврдила, при потврди уверила о способности уго Ma 88, BDшење правних послова“ (Бр. 6600

266

Исп

од 1905 г.). (8.: Менице, Облига--

ције, Пуномоћије, Тапије, Уверења, Уговори.)

Доказна вредност јавнит писмених | исправа. По 8 188 Гр. С. П.: „Јавна |

исправа за дело, о коме је по законом кругу власти издана, потпун је |

доказ за онога, који је подноси. Ко-

ји наводи да је она неистинита, или

противзакона, мора то доказати,"

Доказна вредност јавне писмене! исправе може се ценити са, двојаког |

гледишта: а) са гледишта, њене форме, = 6) са гледишта њене садржипне. а) Из наведеног законског прописа. јасно је, да закон признаје потпуну доказну вредност само оним писменим исправама, које испуњавају све битне услове, који су за јавну исправу потребни („по законом кругу власти издана“). У интересу сигурности и сталности правног поретка истинитост оваквих исправа ~ претпоставља, се све док се противно не уТврди, 6) Са гледишта садржине, јавна

исправа потпун је доказ према свима и за свакога: ;

„1. За све оне факте, за које јавни орган, који ју издао, у њој тврди, да их је, вршећи своју службену дужност, он сам собом извршио, или да су се у присуству његовом извршили. Тако, ја вна писмена исправа је потпун доказ о свему што јавни орган тврди: да је чуо или видео (де visu ek auditu), кхонсшашовао ИЛИ учинио

н. пр. да је сам дужник пред њим

признао да, је зајам учинио; да је

тестамент завештатељу |прочитао

и овај изјавио да је верно написана

његова последња воља; да је кр-

штење, венчање или сахрану из.

вршио; да је донста акат потписао ло лице, чији потпис одостовераг

ва и т. д. Свему овоме, што јавни |