Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

=: АНИ Во 5

КА, ЕАУ РАДЕ

II 267 Исте

орган власти тврди, мора се веровати, зало, што се искреност његова у раду мора претпоставити, пошто је неискрен рад јавног органа кривично дело (в. 85 111 и 143 крив, зак.), које се казни; а ово се не може претпоставити, већ „треба доказати да, је оно учињено“. (Теорија грађ. суд. пост. од А. Ђорђевића, стр. 296).

2. Односно дана и године (датума) и места њеног издања, (8 189),

3. За сва правил фикта, које су у њима констатована, односно ради чијих су констатација оне и сачињене, као и у погледу реалности правног карактера, који им је овначен, и модалитета, који су им додати.

„Међутим, како је овде већ мното лакше претпоставити неискреност у приватних лица, (странака, која су изјаве, у исправама констатоване, учинила, То се та, неискреност (дакле привидност -- симулација — правнога посла: уговора, исплате дуга и т. д.) може, а без повреде искрености јавног ортана у његовом раду, докавивати и доказна,. вредност јавне исправе у том погледу побијати противним доказом, а не мора се тога ради кривичном парницом доказивати лажност јавне исправе. Неискреност тих изјава, може доказивали не само противна странка већ и треће лице, и тога, ради употребити сва доказна . средства, | имајући свакако у виду нов Текст 5 242 и · изузетака његових у 55 245 и 245 а ! грађ. пост. И тако онај, коме се · истиче јавна исправа о продаји, _ може доказивати да је то само привидан уговор продаје а, у самој ства| pH a je закључен уговор о поклону

или зајму с претераним интересом; или, да, је истина, зајам закључен,

али да дужник није потпуно при-

мио ону суму која је у задужници означена; и T. JI,

Исто тако, доказна снага јавне исправе односно реалности и искрености правних факала у њој констатованих, не смета ни противној страни ни трећем лицу да може, и ван кривичне парнице, само ако се не вређа искреност јавног органа у његовом раду, доказивати: да, јавна, исправа, не исказује тачно и потпуно уговор, који

закључиле, и да је тај уговор модификован пре, у време или после сачињења, исправе, посебним погодбама ~ (клаузулама,), које исправа и не спомиње, H. пр. у исправи се вели да су странке закључиле уговор о продаји чисто и просто (риге et simplex), a y спору за извршење тога уговора тужена странка тврди да је шпродаје закључена – под рдложеним (суспензивним) условом или с правом откупа; или у исправи се · вели да дужник зајам мора вратити за 2 год. с 5% интереса, а дужник тврди, да је уговорени рок 4 тод. и 4% интереса и Т. д.

Овде нам ваља приметити, _ да треба, добро разликовали питање о правним дејствима оних правних послова, (уговора или наређења), који су у јавној исправи констал товани, од питања, о доказној вред- ности јавне исправе, кад се тиче трећих лица. Правило: да, правни. посао (уговор и т, д.) производи своја. дејства само између странака, и њихових правопријемника, а не и према трећим лицима — то правило ни у колико се не потире тиме, што јавна, исправа има, „Силу потпуног доказа erga omnes“. 'Георија грађ. суд. пост. од А. 'Bopђевића, стр. 297-298). (8. Сведоци.) 4. За, све оне правне факте или по-

слове, који су у јавној исправи спо-