Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

менути, а. стоје у непосредној, директној вези с главним правним послом, који је главни предмет садржине (диспозитив). те исправе, Ако ови

послови не стоје у непосредној вези

с главном ствари, већ само у по-

— средној — јавна исправа није потпун доказ, већ само почетак писменог доказа (8 245).

0. С. К. С. објашњено је:

а) „У недостатку крштенице или извешћа, бабице или крштеног ку“ма, има се примити као доказ о годинама старости извеснога лица, исказ суседа или других познавалада, његових, који могу знаги кад се је то лице родило, односно KOлико је старо. Па кад се у недостатку крштенице изводом умрлих и уверењем сведока познавалаца покојникових тврди извесна старост покојника, онда се та доказна средства, имају примити као потпун доказ о томе. Доказну вредност ових исправа, не може да, слаби уверење општинског суда издато на основу пописне књиге, јер пописна књига према природи и установи својој може да послужи као доказ само за. финансијске односно пореске циљеве, а никако и као доказ о годинама старости Дотичног ~ сопственика. ! пошисаног мања,“ (Бр, 6321/1899 г.), и 6) „Потврђење општинског суда на, тапији потпун је доказ у реду потврђивања. ташије само за оно о чему гласи, у смислу 5 188 грађ. суд. пост. Али таква погврђења нису намењена, за доказ, па ни за почетак доказа. о полагању цене од стране купца дотичног имања, јет би то било противно смислу 88 659 m 653 грађ. зак., и 59 292 и 294 грађ. зак. у вези са, законодавним решењем од 15. јула 1850 год, Вбр. 1197." (Бр. 3865/1887 г.).

Приватне писмене исправе. У 8 187. закон нам даје негативну дефиницију ових исправа: све исправе, које нису јавне, приватне су. Из овога излази да се у приватне писмене исправе имају уврстити све оне писмене исправе, које су састављене без суделовања јавних органа, | т. ј. оне, које су сама приватна лица саставила и потписала, или само потписала.

Доказна вредност приватних пис- | мених исправа одређена је у 5 189 Гр. С. П., који гласи:

„Приватна исправа потпун je доказ противу онога, који ју је U3дао, у колико је она признана, или у случају одрицања, у колико четинитост њену подноситељ док 1300 буде.

Но односно дана и“ године здања (датума), приватна исправа нема силу доказа, према трећима.

Али ако је она власти ма у кој] цељи предата, или је издатељ исправе умро, онда датум предаје власти, или смрти издатеља, сма- · тра се према трећима као датум исправе“.

И доказна вредност приватне исправе може се ценити: а) са гледишта њене форме, и 6) са гледишта · њене садржине. :

1) Између јавне и приватне испра- | ве у погледу форме постоји ова. битна разлика: истинитост јавне исправе претпоставља се, а она приватне · не претпоставља се. Према OBOMe, подносилац јавне исправе није дужан доказивати њену истинитост већ противна страна мора доказивати њену лажност (просто порицање истинитости недовољно је) док Код приватне исправе терет доказивања. њене истинитости лежи на њеном иодносиоцу (кад противна страна · ову одрече.) Ако подносилац приватне исправе у овом случају докаже |.