Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Hen

њену истинитост, или | ако јој противна, страна ову у опште не пориче, приватна писмена исправа. има, исту доказну снагу као и јавна исправа (88 188 и 189).

Истинитост приватне исправе мора, се порећи или у одговору на тужбу или на рочишту (5 162 у вези ca SS 139: и: 140 тр. с. TL).

6) „У погледу на своју садржину и приватна је исправа — онако исто као и јавна — потпун доказ „не само о опстанку (егзистенцији или реалитету) правног фажта или посла (уговора, наређења — диспозиције приватне воље), који је у њој констатован, него и о искрености странака, које су у стварању тога факта, учествовале, и то не само према издатељу њеном, као што излази из прве алинеје 5 189., већ и према трећима (erga omnes); Te по томе противник, који одриче било егзистенцију дотичног правног факта, било искреност издатеља, исправе, дужан је то и доказати. А да је пак. приватна, исправа потпун доказ и према трећима излази & соптато из допуне истог 5-а, 189., у којој се вели: да приватна, исправа нема силу доказа према, трећима само односно датума њеног издања. И тако онда; излази то: да је између јавне и приватне исправе, а у погледу на доказну вредност њихових садржина, само TA разлика, што законодавац, кад је реч само о трећима (2, не т о странкама,), код јавне исправе претпоставља искреност издатеља % у погледу на датум издања те исправе, а, код приватне пак. не претпоставља чекреност њеног издатеља, у означењу датума. издања. Према, овоме, подноситељ шприватне исправе, истичући ову као дДоказно средство, на, супрот трећем лицу, мора увек доказали искреност 08: начења, датума, издања њеног, а не мора, то треће лице доказивати да, је

269

Mon

означени JATyM лажан“, (Теорија | грађан. суд. пост. од А. PODU PER | стр. 309.).

Изузетно од овога, датум издања, приватне исправе меродаван је и за трећа лица у ова два случаја: |

1. Кад је ова исправа била пре-

дата којој власти ма у ком циљу, у | ком се случају дан предаје сматра. | као дан њеног издања (разуме се према трећим лицима), и |

Под трећим лицима у овом случа- | ју имају се разумети сингуларни сукцесори (хипотекарни — повериоци, цесионери, легатари, купци и т. д,). којима, се 'на супрот истиче нека, приватна 'исправа, издана од њиховог аутора, у чијем издању | они нису учествовали, која тежи да им пони- шти или измени права стечена 00. издатеља њеног. |

0. К. О. од 26. јануара. 1911 т. Бр. објашњено је:

„По 58 189 тр. суд. пост. приватна, је исправа, потпун доказ против | оног који ју је издао, у колико је од овог признала, а у случају одрицања, подносилац је дужан да | истинитост њену доказује. Према | томе, кад је у акту тражене забра- не поднета, за доказ | акцептантова, меница, а, она, се по | закону за приватну исправу има сматрати, и кад акцептант у својој жалби изјављује, да. он поднету | меницу није акдептирао, Нити ко- | та, овластио да, га на њој као ак | цептанта, потпише, и да. је та мени: ma фалсификована, То је по сми- |

слу 8 323 а гр, суд. пост. потребно, =

да, суд и овај његов навод, с обзи- =

ром на наређење 5 200 тр. суд. ·

обвезности