Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

лице, ван трађанског спора. Разуме се већ, да се у овом другом случају · показивање исправе мора тражити посебним грађанским спором, и

ве) Да се противнику, од кога се тражи показивање исправе, у случају његовог одрицања и недостатка других доказа, може наложити прописана заклетва.

Ђ) Издавање нових исправа. Закон предвиђа свега два случаја у којима се може тражити издање нове исправе: а“) кад је исправа нестала, и 6 кад је исправа поцепана ЕЛ 'измрљана.

а“) Губитак Чли пропаст (нестанак) исправе. Овај случај предвиђен је и регулисан 55 204 и 205 гр. суд. пост,, који гласе:

5 204. Коме нестане исправа, може тражити код суда;

1. да се ова уништи; и

2. да му се нова изда од лица, које је прву издало.

На. прво захтевање суд ће одмах огласом који ће се ставити три пут у новине, позвати ода му је онај који је имао буде, за сто и један дан донесе, јер ће је суд после тота за уништену огласити.

У огласу биће исправа тачно описана. По захтевању пак у 2-гој тачки изложеном, поступиће се као и у свакој парници."

5 205. Који докаже да му је исправе нестало кривицом или неатом издатеља, има право заклетвом определити, шта је она садржавала ако то неби могуће било друкчије доказати.

А коме је нестало исправе случајно или кривицом другог кога, он ће морати другим начином а не заклетвом, садржај њен доказвати, О. К. С. објашњено. је:

пр СР ВИА Че

· Исп 272

|

Исп |

a) И одавање нове исправе може се, по смислу тач. 2 5 204 грађ. : суд. пост. тражити и од наследника издавачевих“. (Одлука опште седнице Бр, 785/1886 г.). |

6) „Пошто писмене обавезе на доносиоца., (као што је лоз српског | лутријског зајма) не гласе на име извесног лица те да се према томе може знати ко је сопственик, него · гласе у опште 'на доносиоца, пока- | затеља, а по 5 866 грађ. зак. за | сопственика 'истих сматра се онај“ у чијим се рукама нађу, то се та- | кве исправе, не могу огласити. за изгубљене „јер се по 5 204. грађ. суд. пост. не прање исправе | овога рода, већ оне из 658 187. И | 189. грађ. суд. пост.“ (Бр. 2168) | 1899. т.). |

в) „Обвезнице српског лутријс- | ког зајма од 1881. год. јесу исправе, које тласе на доносиоца, па · као такве прелазе у својину друтога простом предајом из руке у руку, и сматрају се за сопстве- | ност онога у чијим се рукама налазе, према 5 866. грађан. зак, Због такве њихове природе не зна се чија су својина оне у време, кад се поништај њихов тражи, те се за то оне не могу ни уништавати по основу 5 204 грађ. cy. пост, по коме уништај исправе · може тражити само сопственик исте. Пропис 5 204. трађ. суд, пост. · предвиђа начин за уништај само оних исправа, које гласе на име неког одређеног лица, и које су предвиђене у 55 187 и 189 гр. суд. пост., и према. томе суд на основу овог законског прописа не може огласити за уништену лутријску обвезницу, као исправу на доносиоца,“ (Бр. 21665/1908. т.). + Уредба о правној ликвидацији ста-

ip ipalviin

ња створеног ратом садржи нарочи- | те одредбе (чл. 31—49) о уништава.