Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Ист Ma досуђеној казни. (0. К. С. Бр. 8441 1909. т.).

У науци кривичног права није

још пдечишћено питање да ли су иступи права кривична дела — дела којима се напада општи правни поредак — или су само једна врста инкриминисаних дела, Т. зв. полицијска неправа, која се састоје у непо· слушности према извесној државној норми. По нашем казненом законику ово је питање, међутим, јасно, јер су иступи изречно названи криричним делима (85 1), и, измешани са злочинима и преступима (крађе, преваре, утаје, поништаји ствари).

Иступна дела у нашем казненом законодавству предвиђена су у Ш части казненог законика и у којединим специјалним законицима, а њихова, општа карактеристика OBa je:

1. За њихово извиђање и пресуђење надлежне су, по правилу, админичстративне (поглавито Полицијске и општинске), а, само по изузетку судске власти (8 391 К. 3.; 58 163 и 210 Кр. С. П. и 5 8 зак. о градским и среским судовима).

2. За разлику од злочина 'и преступа, за појам кривца код иступних дела, виност није потребна, „пошто се у општем делу треће части пе надази одредба слична 8 54 а казн. зак., т пошто се нигде не чини разлика, између умишљајног и нехатног извршења, нити се игде помињу изрази „хотично“, „са знањем“, „из нехата“ итд. То се правда полицијским карактером иступа, и према томе њиховом незнатношћу с морал ног гледишта. Од овога се изузимају она иступна, дела, за која је у закону изречно друкчије наређено, или која, се мешају са преступима и злочинима, (иступне крађе. преваpe, утаја, поништаји ствари итд.) (О

иступима из кривичног законика од Др. Томе Живановића, стр. 7.).

3. Према 8 42. К. 3. покушај код иступних дела није кажњив. Ово важи и за иступне крађе, преваре # утаје, јер се по овом законском пропису и покушај преступа кажњава. само онда, кад је то у закону изречно казано. Овим законским прописом прећутно је укинут У 28 поли.

уредбе, који је говорио о кажњава-

њу покушаја код иступа. 4. Исто тако није кажњиво ни са

Ист

учешће у иступним делима. Изузи-

мају се саучесници у иступним крађама, преварама и утајама, за које је 5 391 казн. зак. наређено да се

кажњавају као и главни кривци, ·

као и случајеви за које је специјајлним законима друкчије – наређено.

5. Неподобност за уранчунљивдст изречно је предвиђена само за децу испод 12 тодина, (85 321 К. 3.). Од-

редбе о разбору (85 56 К. 93.) за ма- |

лолетнике између 12—16 година не важе за иступна, дела, али се одредбе о подобности за урачунљивост (8 58. К. 3.) морају применити и на, ова дела с обзиром на основни кривично-правни принцип о кривичној одговорности. 6. Код иступних дела нема убла-

жаваних околности, као код алочина и преступа, (89 57 и 58 К. 3.). већ само олакшаваних (68 38. ал. 3,, по лиц. уредбе). Из овога, излази, да се код ових дела казна ни у ком случају не може спустити испод посебног минимума.

7. 'Поврат је опште пооштравана“

околност, на основу које се казна | може подићи за једну половину из над посебног максимума (8 594 M.

3.). За постојање поврата, – потребно је:

а) Ла је нов иступ истоветан с ра-

нијим, т. ј. да, оба потпадају под ис-

ти законски пропис. Код злочина и

;