Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

преступа довољна. је, међутим, истородност дела, (58 71 и 72 К. 3.), и 6) Да је нови иступ извршен у року 00 6 месеци, од кад је извршилац за последњи иступ „казну издржао, у новцу платио, или му је ова била опроштена." (85 394).

8. Код стицаја иступа усвојен је 1. зв. кумулациони систем (8 323. ал. 1), по коме се кривац има осудити на, збир свију заслужених казни, пошто се ове претходно претворе у једну казну, ако су разнородне. Разуме се већ, да ни овај збир не може прећи општи максимум казне за иступна. дела.

9. Код иступних дела, која се извиђају по приватним тужбама, приватни тужиоци могу кривицу опростити (S 397 тач. 2.) под истим ус_ ловима, под којима је допуштен одустанак. код злочина и преступа (58 _ 17 m 31 Кр. С. П.), Код дела, која се извиђају по званичној дужности, може се опростити само накнада.

10. Смрт извршиоца 'иступног дела _ основ је ништења државног права. на

казну. У овом случају не може се наплатити ни досуђена – новчана казна, јер се у 5 397, ал, 1. вели: „.Иступљење престаје и свака казна ишчезава“, али се од наследника може тражити накнада штете тужбом на редовне судове.

11. Досуђене новчане казне за иступна дела не могу се, противно жељи осуђених лица, наплаћивати из њиховог имања, већ се имају заменити казном затвора кад год ова, лица ва то моле или кад изјаве да их неће или немају од куда да пале. О овоме постоји распис Мин. Ун. Дела од 12. марта 1891. год. ПБр, 3631, који тласи:

„Сваки иступник, осуђен било на Затвор или на новчану казну има, права да моли, да му се изречена казна замени лругом — 3а-

твор новчаном казном и ова 3затвором — ако то већ судска власт није у напред у одлуци условила. Осуђени на новчану казну не морају исту, према томе, да плаћају, ако неће, него им се ова, може заменити – затвором по сразмери реченој у 5 316. казн. зак., као што обрнуто, затвор може бити замењен новчаном каном по сразмери 5 315. Није, дакле, условљено као за преступе по 5 28 пом. законика, да се новчана казна мора наплатити по пресуди из имања осуђеног и преко | његове воље, до мере, која је тамо ознаqeHa.” Ово не важи за накнаду штете, која, се наплаћује по општим прописима о извршењу одлука судских и

административних гласти. (8. Извр-

шење судских одлука.) Накнада штете, причињена, иступима, из користољубља, наплаћује се без обзира на благодејање из 5 471 Гр. С. П. (тач. 16).

12. Према 5 325 К. 3.: „Правила, казана у 55 2, 3, 4, 5, 6, 9,.10 и 11 овог законика, важе такође и за иступљења.“ (8. Бојни судови.)

13. Код иступних кривица, које нису биле предмет судског извиђања, и суђења по прописима законика о поступку судском у кривичним де-' лима, нема и не може бит повторног суђења. (Н. 0. 0. С. К. С. од 17. августа 1910 год. Бр. 7149),

14. Извршилац иступне кривице може бити осуђен на ове казне: а) затвор; 6) новчану, в) да му се 00у83му неке ствари; г) на прогонство; д) да му се забрани радити извесну радњу, Ђ) да буде под полицијским надзотом (5 310). (8. Забрана радње, Застарелост, Затвор, Казна, Конфискација, Полицијски надзор, Прогонство), и

15. Према. 0.0.С. К. 0. од 15. марта 1910 г., Бр, 3043., жалбе упућене првост. судовима на пресуде или ре-