Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

2 O

Кривац, који је до учињеног дела био свагда доброг владања. или ако је малолетан, изазван, или наговорен и т. п. не може по закону бити осуђен истом мером казне којом и онај, коме то није прва кривица; ко се на то из раније спремао; који је пре за подобна дела кажњен и тд.

Полицијске власти, према овоме, дужне су да покупе и у побудама пресуде да изнесу све околности, и отежавајуће и олакшавајуће, да их оцене, и према њима да донесу – пресуду у границама, Које је закон предвидео, не губећи из вида и пјочис 5 26. Пол. У“.

Схвативши на овај начин правилно дух закона, избећи се свако неправилно, неједнако и незаконито примењивње ~ казне 0; стране полицијске власти.“ Одлукама Касац. Суда – објашње-

HO je:

а) „Код кривичних дела, за које ја у законику прописана најмања и највећа мера казне, суд је прописом 8 40. К. 3. овлашћен, Ja; одмеравајући казну с обзиром на, околности под којима је дело извршено, кривца осуди у границама тих мера, према величини кривице, и да му казну, ако би имао ма и једну олакшавајућу ~ околност, спусти испод најмање мере казне, прописане за дотично дело, Међутим код дела, код којих није примењен принцип релативHOP одређивања казне, већ је величина казне апсолутно одређена као што је случај са делом уби-

ства са предумишљајем које се по 5 155 К. 3, кажњава – смрћу, која, је у исто време најмања и највећа, мера, казне за ово дело, ту суд може кривцу. према 5 60. К. 3. ову казну спустити само у случају, ако би кривац имао олакша-

Каз

вајућих околности, дакле, најма ње две.“ (Бр. 5933—1910). | 0) „Наш казнени законик одређујући о кавне за дела – оглашена · као кажњива, у начелу усвојио је систем релативног = угрожавања | казном, систем обимне казне. Стојећи на гледишту да казна треба. да, буде индивидуална, да одговаpa степену кривичне одговорнос- ти учиниочеве, и да стоји у срав- · мери и са величином кривичног | дела и његових последица, законодавац је, по правилу, код сваке · врсте кривичних дела одредио · највећу и најмању меру казне, у · ком обиму се за свако конкретно | кривично дело има досудити учиниоцу казна правична, и Одгова- | рајућа, како субјективним тако и · објективним моментима, По правилима која су. санкционисана. у 53. 39 и 40 К. 3., казна се у сваком конкретном случају одређује учи- ниоцу према величини кривице, | а у границама највеће и најмање | мере казне, која је законом за такво дело прописана, онолико ко | лико заслужује. Ако је пак у за- | кону одређена само највећа, мера, онда се према величини кури- | вице одређује учиниоцу казна коју заслужује, а у простору изме- | ђу ове и најмање мере у. закону. прописане у том роду. А ако је одређена, само најмања, мера, онда ће се кривцу одредити заслужена, казна почев од те, па до највеће · мере законом допуштене исте врсте казне“. (0. 0. С. Бр. 77101921). (8. Грађанска част, Забрана упражњавања радње, Затвор и затвореници, Заточење и заточеници, Иступи, Лишење звања, Одузимање · ствари, Олакшаване, отежаване и ублажаване околности, Полицијски“ надзор, Прогонство, Робија, Смртна. казна.) ДЕ