Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

осуђен, јер ако је и осуда следовала онда може Ja наступи · случај из другог одељка 'т. 2. 5 257. Hi.

. или ако је осуда извршена „случај из 5 268 К. 3., иг чега се

види да први одељагх тТач. 2. 5 267. К. 3. управо предвиђа случај кад осуда. није изречена, али не на ос нову сведоџбе сведока који себе криБо заклео већ по друшм Докази-

(Бр. 10049—1905). ма Издавање лажних свечених уверења. По 5 269. као заклетва сма-

: тра се:

„l, кад свештена и духовна лица, и у опште чланови верозаконског друштва, којима закон дозвољава да мест) заклетве само торжествено уверење дати | могу. по прописној форми, ово уверење учине;

2. кад парничари, сведоци и вештаци, који су се једанпут з1клели у истом својству позивајући се на већ положену заклетву у

_ истом предмету само уверење даДу: 3. кад званичник или ЧИновник позивајући се на положену Ha своје звање заклетву, само торже-

_ ствено уверење учини“.

Од полагања, заклетве у кривич-

пим споровима ослобођени су само

Краљ, Краљица и Престолопаслед-

пик.

По 8'272 Гр. 0. П., Краљ, Краљи-

| | на, Престолонаследник. по њихова

_ деца „не полажу никада заклетве“

% грађанским споровима, а по 5 234

овог истог закона, мигрополити NH

– владике не полажу заклетву | Kac

· сведоци, а. остало свештенство „само

ће у суду гласно прочитати и потписати заклетву“.

Према т. 1. 8 269. К. :3., сведоџбе

– митрополита. и владика пау се

као „торжествена/“ (свечана) увере

Ma, и на случај њихове лажности

|

eta vto

пик

њи

постојаће дело кривоклетства, и ако оне нису потврђене заклетвом. =.

Ово дело постојаће и у случајевима кад митрополити, владике и свештенство, у својству париичара, само потпишу односно и гласно прочитају своје лажне исказе у форми заклетве (5 272. Гр. С. П.), јер су и ови искази изјетначени са свечаним уверењем.

Позивање на већ положену заклетву у истом својству и у истом предмети ради потврде каквог исказа (5 269. т. 2.) сматра се као положена заклетва, и на случај лажности 0вог исказа повлачи исте казненоправне последице, као и лажно положена заклетва. Овде спада и случај кад се вештак, ради потврде свога мишљења, позива на заклетву коју је једанпут за свагда положио (5 56. Бр С. П. и 5 259. Pp. C. ID).

„Јасно је, али ипак утврђујемо, да. овде употребљена, реч „, у истом својству“ значи то: да, сведок. даје уверење по ствари, по којој је раније као сведок заклет, вештак као вештак, а парничар као парничар.

Наступа питање код исказа по кривичним предметима, кад ће се сматрати да је „исти предмет“ 2 Ми сматрамо да ће то бити увек кад се исказ даје по оптужењу, које је предмет једне те исте истраге и суђења, дакле кад стоји процесуална. веза између заклетве и доцније уверења. Постојање и саме | материјалне везе не сматрамо за пПотребно. i

Овако би се имало узети и према пропису 5 205 крив. суд. пост. | где се не чини никаква разлика у | томе, ако је сведок раније заклет | по једном делу, па се накнадно испитује по каквом другом делу HCтога кривичног процеса. У колико нам је познато наша судска прак-

ша