Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

96 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

берале и Ристића, овога час као вођу Странке, која је у осталом престала од новембра пр. године, час као Председника Академије Наука, час као приватна човека, и ако је Ристић с правом заслуживао, као тада јако болестан човек, сваки обзир и поштеду. Узгред, где год је било по згоди, окачио је овај радикални лист и Краља Милана, доносећи о: њему тенденциозне белешке и изгонећи га тако из стрпљења, у коме се плаховити бивши Краљ с муком одржавао. Тако „Нови Одјек“ у свом бр. од 29. маја донесе белешку, како је Краљ Милан посетио бив. Краљ. Намесника Ристића „у 12. сати ноћу“ (а пре тога опет једном „на задња врата“). То даде повода да у „Срп. Новинама“ изађе једна енергична исправка „из кабинета Команданта активне војске“ 31. маја, у којој се каже: да је сва радња Краља Милана, као и његови одношаји са бив. Краљ. Намесником јавна, и по томе је и белешка о посети његовој „у 12. сати ноћу“ лаж. М онда се наставља: „Обраћа се пажња грађанству на то, да вестима, који из тога (т. ј. радикалног) по све сумњивог извора потичу, и односе се на Двор, на Команданта акт. војске и на војску, не поклањају никакву пажњу, и да с потпуним уверењем о рђавим намерама из тога извора, прелази преко свих тих гласова, који се из њега системагично растурају.“

Више се аутентично, са тако једне важне стране, већ није могло рећи. А све ово показује велики степен раздражености код Краља Милана, која ће кроз кратко време, на жалост, бити фатална за саме Радикале.

ХП. -

Династичке манифестације. — Краљ Милан доцкан се сетио, да у једној малој земљи, у основи и патријархалној и револуционарној у исто време, и владалачка династија не може бити без традиција и без пријатеља, и да традиције везују династију за прошлост, и чине дубљим њен корен, а пријатељи јој осигуравају мир и спокојство садашњости. Син његов, Краљ Александар, исто је тако мало полагао на то, и једно и друго. Људи, који су мислили, да је бич и зобница, сила с једне а куповање приврженика с друге стране, најсигурнији начин самоодржања, нису ни помишљали на моралне везе, које најчвршће а најтрајније спајају народе и владаоце. Знамо, колико је енергије утрошио Краљ Милан да сломије Либералву Странку и пре, а нарочито после 1880 године, прибегавајући и најгорим комбинацијама, само да ослаби и онеспособи Либерале стално их изобличавајући, игноришући и одгурујући од утицаја на држ. послове и од власти. Краљ Александар, у споразуму са оцем, почео је своју владавину ударом од 1. априла 1893. који је свом снагом и жестином пао опет на либерале. Ушло се већ у седму годину његове владе; изређаше се сви на влади — само не могаху Либерали. А кад је, по сили околности, и њима дошло време, ми смо видели под којим је тешким, управо чудним околностима и погодбама то било. Краљ је иу најковије