Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

о _-_--=-|_ -_ ги: –

КОМБИНАЦИЈА УМЕРЕНИХ ЕЛЕМЕНАТА НА ВЛАДИ 95

Но сем ових помицаја министара, који су се свршили уласком у владу два човека више по укусу краља Милана: Петровића и Стефановића, било је у првој половини више других размештаја у чиновништву. Сви ови размештаји нису били толико по себи важни, колико су били симптоматични. Они су показали, да су попустиле и последње бране, које је кабинет др. Владана могао још имати у отпору према навали оба Краља, да се радикали „чисте из државне службе“, у колико су још били овде онде остали 1

Једна, дакле, хладна струја дунула је још једном с пролећа 1899. после годину и по дана од обарања Радикалне владе и Странке. Томе је могло допринети и опште држање листа „Новог Одјека“. Сем тога овај је лист, уз пакост Ст. Протића стално“ нападао ли-

: Радикали београдски приреде 29. јануара некакво „пријатељско вече“ за

своје пријатеље. У ствари то је била обична забава, али са партијском цртом. Кад се није могло радикалски водити политика, могло се бар радикалски играти (а већ је постојала и нарочита игра „радикалка!“ уз коју је ишао и особити припев: „плати порез за мене, па да гласам за тебе“ и т. д). Но краљеви и то нису опраштали. Странке „укинуте“, па не може бити ни партијских забава. С тога одмах првих дана фебруара (3-Нег) дође до разрачунавања, које се настављало: Ђока Симић, који је дотле стајао као мин. на расположењу, буде наименован за саветника, да би _ кроз два дана и не видећи Савета, био пензионисан. Тиме је само притврђена његова пролазна веза са радикалима. Ј. Ђаја, који је већ био наименовани „извавр. посланик и пуномоћни министар“ за Атину, буде стављен на расположење. Раша Милошевић, нач мин фин. дође у пензију, као и Л. Пачу. Равдражљивост Краља Милана била је тако велика, да је раније већ отпуштенога М. Ђ. Миловановића, на дан 22. фебруара, просто најурио из двора из средине оф. кора, у ком је М. био в. суд рез. оф. а сутра дан му је и сам мундир скинут, каква је судба крајем пр. год. сустигла и арт. пуковн, Влајка Николића. једног одл. официра, само с тога, што се нашао на лађи којом је путовао Н. Пашин за Пожаревац, у досуђени му затвор и што је с њима говорио! Чак и Гига Гершић, проф. В. Школе са саветн. платом, дође у пензију, и т. д, док је други проф. В. Школе др. Драгиша Т. Мијушковић — сестрић Јов. Ђ. Авакумовића — постао уредник „Срп. Новина“, са знатним хонсраром. · Али било је још интересантнијих примера; Миша В. Вујић, радикални министар на расположењу, упоредо са Лазом Р. Јовановићем нач. мин. привреде, долази за саветника (3. априла), из кога се уклања Милан Ђ. Милићевић (8. априла) и још један, а доцније и генер. Ст. Здравковић. Но, они су оба били испунили године службе, дакле није било гоњења, колико да направе место другима. За то за председника Гл. Контроле, место дотад. Ђоке Стефановића, долази опет напредњак Мил, Трпезић, Другог радикала, М. Јосимовића, Атанацковић, као заст, министра, враћа за дире«тора железница — Генчићу се даје мирпаје место комесара Нар. Банке, а Ниш добија за пазелника свога доморолша Тодора Станковића, као што је домородац и други Тодор, био већ одазна на челу општине. У Нишу је морало бити све у реду, т.ј. по краљевој вољи и Нишлијама по жељи.

2 Престао у новембру 1898., „Одјек“ и као „Нови Одјек“ са бр. 1. јавио се 17. дец. тех. год. и више га није било све до 20. јап. 1899. када се јавио сабр. 2. и продужио свакодневно излажење, под уредништвом Стојана Протића и власништвом Љубе Живковића. Наравно, да су се одговорни уредници овог листа гомилали у затвору У Пожаревцу. Тако је у Пожаревцу, у затвору, из раније био, на свој начин чувени распоп Васа Пелагић, који је сам збацио своју свешт. ризу, као негд. архимандрит; али је после једне осуде, као одметник од цркве и формално рашчињен у беогр. Сабор. Цркви од стране митрополита Михаила. Овај човек који је многој душевној застрањености узроковач, нарочито код саврем. млађег нараштаја, „за време управниковања Паје Денића 1892. затворен је и у лудницу, одакле га је руља извела знаменитог 1. априла 1893., да после, са својих испада дође у затвор у Пожаревац, где је и умро 25. јан. 1899., и сарањен у там. осуђеничком гробљу.