Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

КОМБИНАЦИЈА УМЕРЕНИХ ЕЛЕМЕНАТА НА ВЛАДИ 107

окрајку морске обале. Ту Краљица подигне себи кућу, коју, као вилу, назове „Сашино“, по сину своме „Саши“.

Ту је дакле, уз једну бившу владарку, уз мајку краљеву, у месту које је махом под ведрим небом, а пуно увек весеља и отмена друштва, дошла из своје мизерије Драга Машин. Оставивши за собом све беде и невоље, и стресавши са себе рђу, коју оне остављају, она је повратила — и ако већ прилично у годинама одмакла — сву еластичност жене, која је, уз то стекла и имала и сву уметност допадања, које ретко промаша свој циљ, нарочито код глупака, који први пут наилазе на ту „ватру“.

И тај циљ био је сад нико други, но сам Краљ српски Александар. Не мења ствар, ако је он први на њу наишао, а она имала само „дужност“ да се покори „своме господару“, и то још под кровом његове рођене мајке, његове „маме“ која је — не без познавања прохтева својега чудног и необичног сина — као „забринуша мама“, ма шо било и нехошице, имала шу несрећу: „да га — по речма Пере Тодоровића ( „Огледало“ бр. 1. стр. 17., од 1908.) — усрећи присним и срдачним зближењем с једном прецветалом,

у иншригама огрезлом удовицом“... „И ту је био крај!“ узвикује на истом месту аутор ових речи и добар познавалац лица, 0 којима Дара он о БИВА пала с о бо а о о оу ои еит о ои о а а

. : 009 4: • • 2. • • • • » • • вс • • •

Но за сад, у половини 1899. године, где се налазимо са својим посматрањем, још није био дошао тај рај, али се већ помаљао његов почетак. Драга Машин, којом је једнога незнанога дана завладао у Бијарицу, млади и самовољни Краљ, сада је седела у Београду, и, по свему судећи, владала је сада она неограничено тим истим Краљем.... Чудан обрт!

Ко је био на близу, могао је то можда и видети; али цео остали свет, заједно с писцем о. д., или није ништа о томе знао, или, ко је што и знао, у свему је видео једну од оних пролазних лудорија, од којих нису слободни ни они, што на престолима седе, а о којима се код владалаца само шапатом говори.....

С тога и метусмо наслов овом одељку: „Шта се почело шаптати!“ Па чак се није много ни шаптало, а још мање што крупно. слутило, а најмање што поуздано тврдило.

Тако је то, кад боље кад лошије скривено, ишло све док није одјекнуо један пуцањ, који је био весник несреће за многе људе, који је заглушио и овај шапат, а дим из смртносне цеви за неко време покрио ове слике и прилике, којима је у центру била Драга Машин, која ће и сама, кад се тај дим разиђе, изаћи заједно са Краљем Александром у чудној, необичној светлости.,.. Мислимо на —

ХМ.

Ивањ-дански атентат на Краља Милана. — Ивањ-дан, који стално: пада 24. јуна, весео је народни летњи празник, из давнине пун