Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

110 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Краљ Милан, као командант активне војске, имао је своју жанцеларију у Горњем Граду, куда је ишао увек у колима, брзо се возећи, и то увек Кнез Михаиловом улицом, до Калимегдана, а истим се путем обично и враћао. Зашто је морао ићи и на Ивањдан, и то још после подне, у град не зна се. Враћајући се отуда нешто пре 6. сати он савије поред Калимегдана и око хотела код „Српске Круне“ и уђе у улицу Кнеза Михаила, која је последњим делом, код куће Марка Стојановића, знатно стешњена. Ту га је чекао атентатор, и то, с леве стране, супротно од куће Марка Стојановића, дакле супротно и од положаја Краља Милана, који је у колима седео десно, тако да је до атентатора био ађутант Н. Лукић.' Краљ Милан је сам причао, да је спазио атентатора и рекао ађутанту: „Лукићу, онај човек држи револвер!“ Но у томе је већ одјекнуо један пуцањ, па други, па трећи, брзо један за другим, а после неке паузе и четврти. Краљ Милан, пошто је већ видео атентатора, брзо се погао у колима а за тим искочио из њих десно и сплео се и пао на калдрму, но убрзо се подигао. Лукић, ађутант, искочи лево и, кажу, појурио је сабљом на атентатора — који је после четвртог пуцња, за којн веле да га је на себе управио био, у највећем трку, с револвером у руци, трчао низ брдо, пут „Национала“, ка Сави.

ЈЊуди притрче колима, прихвате Краља Милана и уведу га у најближи дућан у кући Марка Стојановића, у трговину Драгут. Настића, на чијем се ћерчиву од вел. прозора (излога) разазнаје доцније замазана, рупа од једног залуталог куршума из револвера атентаторовог. Одмах се констатовало, да Краљ Милан није озбиљно погођен, но да је Лукић рањен, кога Краљ Милан одмах упути у вој. болницу да му рану превију. Протокол лекарског прегледа, који је објављен у новинама, утврђује према рупама на блузи Краља Милана да су „морала бити два зрна, која су дотичне повреде и промене произвела“. Један је од куршума очешао кожу на леђима и притиском истерао крв, али није направио рану. Лукић је рањен на задњој страни левог рамена, и куршум је остао под кожом одакле је извађен. („Срп. Новине“ бр. 142. од 29. јуна).

Пошто се мало смирио, Краљ Милан се одвезао у двор; а атентатор нагне Сави, скочи у воду, но извуку га и ухвате. Револвер нађу бачен у траву на обали.

У главној полицији још исто вече утврди се личност атентатора. Име му је било Ђура С. Кнежевић. Рођен у Босни, рано је дошао у шабачку Поцерину, где је и регрутован и дошао јеу

! По једној верзији атентатор је чекао Краља Милана на другој улици, „Узун Мирковој“, код гостионице „Српски Краљ“, вребајући га кад из града пође. Па, како је Краљ Милан ударио онамо, он пројури најпречим сокачетом и избије на улицу „Кнеза Михаила“. Положај атентатора на супротној страни од Краља Милана, потврђивао би ову верзију, и ако је она опорицана, да атентатор не би могао тако брзо стићи из оне улице у ову. Но, то је све од спореднога значаја; али је ипак по Краља Милана било од великог значаја да се атентатор није нашао с оне стране, на којој је он седео у колима. Вероватно да би онда теже промашио.