Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

1412 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Александру учинуо недовољан да казни злочин, коме је циљ бис живот његова „драгог родитеља“, како он, у својству врховног Команданта, називаше Краља Милана у својој наредби војсци, датираној 24. јуна.

Једновремено за проглашењем ванредног стања и Прекога Суда, отворен је и апарат за вршење онога што су ти вакредни закони наређивали!,

Пошто ја цео. овај апарат био састављен и смештен у одаје здања „Главне Полиције,“ настало је доба неизвесности, које је трајало више од шест недеља. То је било доба рада иследника комесара Антоновића, доба прибирања доказа о разгранатости „завере,“ које је резултат атентат од 24. јуна. За то време, почев од 30. јула Краљеви су прешли, са једним делом министара на стално борављење у Ниш, везани телефоном са Београдам, двором и иначе. За то време било је и делимичне кризе и попуне мивистарства, пошто су 30. јула одступили: мин. унутр. дела Јеврем Ачдоновић и мин, привреде Сима Лозанић, на чија су места дошли: за мин. унутр. дела Ђорђе Л. Генчић, комесар Народне Банке (који се бавио у Карлсбаду и журно је позват) а за заступника мин. нар. привреде Вук. Ј. Петровић, мин. финансија. Ова је делимична промена ускоро увукла у вртлог и писца овога дела, о чему ћемо даље опширније говорити.

Но атентат од 24. јуна није повукао за собом само апшења, пензионисања, разрешења од резервне офиц. службе у војсци, потајна удаљења из земље. Он је повукао за собом и разна одликовања многих лица. Атентат овај био је повод манифестацијама свију врста и свију начина, које су почеле одмах сутра-дан. Благодарења и бакљаде, и депутације свију врста из Београда и срезова.

Мора се човек чудити шта су све људи измишљали и какве поводе тражили да се само пријаве у двору и изађу на „честитање“ Краљу Милану што је спасао живот, сину краљеву што му је остао отац у животу. И ту није било разлике по партијама. Видимо „Србе из Аустро-Угарске, који живе у Србији“ да тога ради држе јаван збор, осуђују атентат и Гига Гершић, радик. првак узима прилику и говори на том збору, и сви иду на честитање. „Чиновници пензионари“ корпоративно излазе пред Краља, а њих предводи Јован Њ. Авакумовић председник Министарства у

! За сталне иследнике по делу атентата буду нанменовани: Васа Симић предс. беогр. вар. суда и Сава Ђукић судија Зајечар суда, а накнадно још као иследник и држ. тужилац и Лазар Јосимовић судија ћупр. суда. — Настас Антоновић судија Касац. Суда буде одређен као „владин комесар“ при ислеђењу. Преки Суд састављен је био овако. Председник Лаза Поповић, члан Касације, Судије: Таса Кузмановић и Алекса Стефановић, оба председници судова, први ужичког, други Крагујевачког; деловођа Драгић Павловић писар мин. правде. Ако чланове београдског преког суда из 1899. упоредимо са члановима Зајечарског преког суда из 1883. то ћемо наћи међу њима битну разлику: док су ови из 1883. били (бар двојица) људи жустри, преки, безобзирни, дотле су ови из 1899. били кротки, меки, поводљиви. Онај преки суд радио је у добу кад није било телефона, а овај сад имао је и то средство на свако непосредно општење на расположењу.