Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

114 жив. ЖИВАНОВИЋ

и сам се чудећи, да се Министар војчи „пачау литературу“ после свега није имао шта да ради, но да само слегне раменима, јер би „казна“ за ово погодила као главног покретача — Краља Милана. Да ли је он, стављајући то Ман. војном у дужност, желео да своме сину одсече одступницу, или да радикали буду стављени и мимо „ванредне законе“, ко то може све знати 7!

ХУМ.

На преком суду. — буђење и осуда због атентата. — Под овим знацима и приликама, после двомесечне истраге, отпочео је, најзад, на Преком Суду, јаван претрес окривљеним и оптуженим, у петак 27. августа 1899., пошто је пре тога пуштен и остатак од притворених, но који су нађени као невини, а међу њима и др. Јаша Ненадовић!, Пред суд су дакле изведени само они, за које је истрага сматрала да има довољно доказа да буду суђени Суђење је било на нарочитој трибини, у дворишту „главне полиције“, уза зид до „велике пијаце“. Трибина је, по опису у новинама, била дуга преко 95, а ширена преко 10. метара, са одговарајућим намештајем.

Но у очи дана суђења, деси се један сензациони случај: Живко Анђелић, до атентата окр. начелник шабачки, окривљен што је по препоруци Влајка Николића пуковника, издао атентатору Ђури пасош за Румунију, из чега му је изведено учешће у „завери“, нађен је тога дана (26. августа) обешен о један ексерио свој чаршаф, у затвору, при отвореним вратима ћелије, пред којом је у ходнику био стражар. При претресу ћелије нађене су и неке цедуље, исписане црвеним словима (крвљу, кажу, из шуљева) за жену и за брата, из чега се закључило, да се сам обесио, на супрот тврђењу, које се шапатом проносило, да је обешен по наредби, да не би открио крупне ствари о пореклу атентата. Ми прибележавамо и једну и другу верзију, не могући са своје стране ништа више навести, сем факта, да је Живко Анђелић „нађен обешен у своме затвору“.

У току јавног претреса следовало је и објављивање тужбе државног тужиоца, као прилог уз бр. 197. „Срп. Новина“ од 8. септембра 1899. године. Тужба је датирана 90. августа, и испуњава шест великих листова и има преко тридесет стубаца штампанога слога. Главна садржина оптужбе је: Да су завереници имали намеру, да се убије Краљ Милан, и тиме у земљи створи забуна, како би се, онда, збацио Краљи династија Обреновића, а на престо доведе Карађорђевић, а да су творци завер= и оптуж. чланови Радикалне Странке, који су и раније (1883.. 1894.) осуђивани због велеиздаје. Сем прве конкретне тачке, о намери убиства Краља Ми

1 (одмах затим, Јаша Ненадовић морао је оставити Србију. Августа 21. видео га је писац о. д. на станици у Суботици, где се раздвајају возови за Сегедин, куда је тога дана писац ишао на пољопривредну изложбу у Сегедин. Пре тога некако, кад је била реч о Ненадовићу, пао је израз Краља Александра: „Ја не знам, како у опште може бити у Србији места за једног Ненадовића". У Суботици се писац видев Ненадовића, руковао с њиме и сваки отишао на своју страну.