Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

КОМБИНАЦИЈА УМЕРЕНИХ ЕЛЕМЕНАТА НА ВЛАДИ 115

лана, за коју је постојало и дело и кривац, остали део доказа, за сваког појединца од оптужених, основан је на стицају и дотадашњем политичком раду њиховоме; чак је и из појединих новинарских чланака радикалних листова, па и оних што излазе ван границе, извођен закључак о злонамерности оптужених. Са њима су доведене у везу, и означене као њихово дело и разне анонимне брошуре, које су у то време протуране по народу. Похватани су говори, где је ко шта (Пашић) рекао пред атентат овом или оном. Нарочито је опасан био неки Крезовић, који је био главни сведок, а и сакривац, личност проблематична и мистериозна.

Наше не може бити да овде ближе анализирамо ни акт оптужбе, ни претрес, који је трајао од 24. августа до 11. септембра. О томе има материјала по свима савременим листовима, а доцније је изашла и нарочита књига о Преком Суду и суђењу из 1899. године. Оптужени су се, сем атентатора Ђуре и онога Крезовића, сви једнодушно бранили, и од саме сумње да су у опште знали за све то, а камо ли узели, посредно или непосредно, учешћа у томе. И не треба им закратити: да су, у овом конкретном случају, говорили истину.

Но све то није у многоме променило судбу већине оптужених: 13. септембра буде објављена пресуда преког суда, којом су према величини казне, окривљени подељени у некакве четири групе.

1. група обухватала је окривљене за велеиздају, и као извршиоце или саучеснике у делу атентата, преки суд је осудио, и то на смрт: Ђуру Кнежевића и Ранка Тајисића; на 20. год. робије у тешком окову: Влајка Николића пуковника, Петра Ковачевића, Мих. Димића, проту Милана Ђурића, Димитрија Крезовића, Атанасија Урошевића, Радомира Милинковића — Алавантића, Љубу Живковића адвоката, Боку Новаковића пенз. официра, Ивана Павићевића адвоката и Стојана Протића;

П. група обуватала је окривљене за кривице из 8. -91.5 крив. закона, за које преки суд није стекао уверења да су имали учешћа у велеиздаји, у коју групу долази Коста Таушановић, осуђен на 9. година затвора;

Ш. група обухвата окривљене, за које суд такође вије стекао уверења да су имали учешћа у велеиздаји, али су учинили кривице из 9. 51. Крив. закона, и осуђени су на 5. година затвора, и то: Никола Пашић, Анђелија жена Младена Јовановића понтоњер. капетана (који је био чувар краљева купатила), Гаја Милорадовић,

Јован Стефановић, Јован Тодоровић, Јован и Милен Стефановић и Тома Рајковић; најпосле

ЈУ. група обухвата оптужене, за које је преки суд нашао да су невини, и с тога ослобођени, као: Аца Станојевић, Урош Пантелић, Младен Јовановић понт. капетан, Ђока Стојковић, Настас Маринковић и Аврам Савић.

Ранко Тајисић и Атанасије Урошевић суђени су и осуђени у одсутству, први се налазио у Црној Гори, други у Румунији. Живко Анђелић се обесио. Суђено их је дакле на Преком Суду, по делу

8»