Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

66 жив. ЖИВАНОВИЋ

му рекоше да је послат да види хоћелион донста отпутовати. „А сад иди и кажи оном писару, рекао је писац пријатељу пратиоцу Влајку Стојановићу, пређе Председнику Ниша, улазећи у воз да каже да сам ја доиста отпутовао и да Народна Скупштина може сад безопасно радити!“ У зору 9. јула био је писац о. д. у Београду. !

Одмах с јутра писац оде кући Ристаћевој. Како Ристић не беше готов, то га причека у његовој „канцеларији“ или соби за рад. Долазећи из спаваце собе у „канцеларију,“ Ристић, коме писац није био пријављен, чим ступи у собу за рад, и спазивши га, упита журно: „Од куд ти тако брзо2“ и одмах додаде: „А да те нису чак и протерали!“ „Тако је чешто било,“ одговори му писац и исприча му све што је и кгко било код Краља и после до одласка из Ниша. После дужег ћутања и као више за се Ристић ће рећи: „А ја сам се и бојао да ће се тако што моћи десити.“ Наравно, он је и знао свој положај и целокупно држање „Српске Заставе,“ па је могао предвидети да њен Главни Уредник неће бити добродошао гост ни у Нишу, ни у Двору. Али се и тај пут, ма како да је био непријатан, морао проћи.

И из овог догађаја, који је могао само непријатно дарнути самог Ристића, и из демонстративног потписивања Закона о Штампи, ваљало је извести нужне консеквенције, и то брзо. Ваљало је дати и Краљу на знање, на неки начин, да је његово поступање а овде је он лично у питању — било увредљиво. Но како Требала је да се изврши нека врста демонстрације, која би указивала, да се умерени елементи неће да учине солидарним са свим овим насилним мерама, не хтевши их примити ни у примени. Ристић је био при поласку у Рајхенхал, и није хтео оставити ову ствар нерешену, ни особље уредништва у неизвесности,

У недељу 12. јула сазове Јован Ристип Главни Одбор (чланове из Београда), где се изнесе на оцену положај листа створен узакоњавањем кауције, а у исто време саопшти се Одбору и исход мисије члана Главног Одбора Живана Живановића — који сам искаже све како је са њиме текла ствар у Нишу, не пропустивши

1 Под насловом: „Један догађај у Нишу“ изађе прво у „Вечерњим Новостима“ бр. 195. цео ток протеривања Жив. Живановића из Ниша 8. јула, како је и напред овде ивнесен, сем, разуме се говора који је он с Краљем имао. Овде би се имало додати само то, што је иу „Вечерњим Новостима“ изнесено: да је прогонство требао прво да изврши Врањски Начелник Сава Јанковић, пошто то Генчић никако није хтео лично и насилно. Али, како је и Сава Јанковић био Либерал и то такође не би хтео (а у парку је саветовао писца да се сам уклони од ове беде), то је, за крајњи случај, за то резервисан Начелник Окр. Чачанског Свет. Шурдиловић, један окорели Напредњак, раније помоћник Начелства у Нишу, а који се у то време бавио у Нишу, где су и други неки начелници долазили, ради „обавештења“ посланика свога краја на случај њихове непокорности. Како се није имало разлога да се раније говори у „Српској Застави“ о свему томе, и како је и горња белешка потекла од писца то се у бр. 85. „Српске Заставе“ у „Престоничком гласнику“ ипак потврди истинитост свега онога што је у „Вечерњим Новостима“ објављено. Пошто је већ био закључен и престанак „Српске Заставе,“ и ово је било сада неопходно нужно да се објави. Више се, у осталом, није имало шта више

завијати у кучине.