Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

КОМБИНАЦИЈА УМЕРЕНИХ ЕЛЕМЕНАТА НА ВЛАДИ 67

изнети и то, да би Краљ за новинаре радо завео и шибу — и настане већање о томе: Могу ли и хоће ли чланови Главног Одбора да похитају са кауцијом, треба лије у опште примити, да ли треба оставити без поговора и случај, који се десио са изаслаником Главног Одбора у Нишуг

Резултат тога већања био је, као једногласна одлука присутних чланова: Да се излажење „Српске Заставе“, до даље одлуке обустави; да то обустављање буде 31. јула ове године; а дотле да лист излази и одлука чува у тајности. Уредништву је остављено да ту одлуку изврши. После даља три дана (15. јула) Ристић је отпутовао у Рајхенхал.

За ово петнаест дана, за колико је још „Српска Застава“ имала излазити, ваљало је искористити њено постојање, нарочито у погледу истицања стања ствари, које је владало у Нишу, где је Скупштина била у потпуној опсади (и с тога су прогањани отуд сви, који су могли бити чим било неугодни, као: Љуб. Бојовић, власник „Вечерњих Новости,“ Лука Ћеловић, беогр. трговац и др.)

Но вратимо се опет Народној Скупштини.

Нарочито је падало у очи, да није допуштана никаква организација клубова и издвајање посланика по партијама. Док су се Напредњаци мало и скупљали око Рајовића и од времена на време сашаптавали и договарали, Либералима, као већини, то није никако допуштано. Сем две неке конференције (2. и 15. јула), одржане у Хотелу „Европи“, од којих је на последној присуствовао и Јевр. Андоновић, Министар Унутрашњих Дела, наравно „само као пријатељ,“ сви други „споразуми“ имали су свој центар у самоме Двору. Кад год би се јавило неко важније питање, позвати би били ови или они из обе Странке, и после вечере настајао би уз кафу и др. послужење разговор и договор, у коме би сам Краљ лично нивелисао све неједнакости у мишљењима, било у ком скупштинском одбору, било евентуално у Скупштини. М онда би, махом, ишло „глатко.“

Скупштини, дгкле, није давата никаква иницијатива, сем ако би се и у њој јавила мисао о буди чему, што је и Двору угодно. То се стање морало изнети у „Српској Застави,“

Још 9. јула изашло је у „С. 3.“ бр. 81. писмо „посланика Н. Н, за срез Н, у коме се „из Ниша,“ а на првоме месту у листу износи ова аномалија и сав начин стеге, која се према посланицима употребљава да не ударе у страну. —

Као момент фотографију, навешћемо нека места из тога писма:

„Ми смо ти амо, љубазни пријатељу, што вели народ, као пометени ждралови, Цео свет и наши бирачи упрли очи у нас, и питају шта радимо. А ми ни имамо Клуба, ни састанка, ни договора. Осванемо па омркнемо и то тако иде све већ четири недеље. Идемо у Скупштину, радимо седањем и устајањем, гласамо по мало, и тако се посао кобрља по мало напред, ама право да вам кажем с муком и натегом. Све иде, ко у клин, ко у плочу.

„Највише се проводи време у разговору око клубова. По-

Бе