Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

(2 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

„Држање баш нашега листа, пре је давало разлога против тих мера, за чије је испуњење, и с наше стране, увек може бити времена, ако се буде сматрало, да је у овој земљи писање лек од свега, што се писањем жели предупредити: ма да жалосно искуство од скоро двадесет година показује да ни један немио догађај није тиме могао бити спречен. А да се подвргавамо једној мери, тек да јој се подвргнемо — на што и то) Похитати, дакле с њиховим испуњењем значи оправдати их; а то овај лист, као орган једне слободоумне Странке, не сме на се примити.

„Према томе питање о даљем излажењу „Српске Заставе“ овим је решено њеним престанком: а важно питање, 0 поновном покретању, остаје отворено и у власти је врховне власти у Странци““.

Извршена је дакле једна демонстрација, а не и ликвидација уредништва, а још мање распуст саме Странке. Неће проћи ни

три месеца и ми ћемо тек имати да видимо један у истини херојски отпор највишој сили, пре но што ова успе да потпуно сломије не само Либералну, но и све Странке у земљи“.

! Једновремено, у истој „Обзнани“, у тачци под П., позивају се дужници да администрацији, која свој рад неће обустављати, шаљу дужну претплату — која је у једновремено објављеном „прегледу“ до !. јула о. г. износила: 12.818. динара ! У тачци Ш захваљује се свима сарадницима, као и свима који су, у датим приликама, материјално, прилозима помагали одржање листа. У т.1У, јавља се: „Дом либералне странке, досадашње уредништво „Српске Заставе“ (Краљ Миланова ул. бр. 5. на „Теразијама“) остаје и даље отворен за све чланове странке из унутрашњости и из Београда. Сви послови: одборске одлуке, питања, и томе подобне прилике, које се тичу рада наших одбора или потреба појединих чланова странке, и од сад ће се — као и преписка око администрације листа — без икаква застоја слати преко адм. Српске Заставе. Учињена је нужна уредба, да одређени члан Гл. Одбсра такве поруке у свако доба прихвати, на исте или сам одговори, или их на решење Главном Одбору поднесе.“

з У последњем, бр. 90. „Српске Застав“ од 31. јула, између осталога, сем горње „Обзнане“ и првог чланка, који је носио наслов „Наш последњи чланак“ и Главни Уредннк листа, писац ов. дела опростио се са свима прикладним начином, а у засебном напису, који је носио наслов: „На растанку“. Ту имају и ова места:

„Престанком „Српске Заставе“ осећа и нарочиту дужност, да се са пријатељима — ма и овако посредно — опрости и г. Жив Живановић, чије је име, по сили околности, последњих година у јавности стајало нераздвојно од „Српске Заставе“. Двадесет је скоро година, од како су сви либерални партијски органи, који су наизмевце излазили за тога дугог доба, имали на разположењу перо г. Живановићево. Он је то радо чвнио као добар грађанин, који у дане беде и опасности узима оружје и брани отаџбину од туђинца, не зато што би био војник, но из осећања дужности; а на целој је странци било увек да оцени

труд свију својих поборника, па и његов. — Две деценије већ се навршују, како се Либерална Странка налази у тешком положају опозиције, који је у Србији тежи но игде на свету. Па ипак, то није могло њене прве људе, па ни г.

Живановића обескуражити, те да малакшу у раду као чланови Странке; а г. Живановић и као члан њеног Гл, Одбора, чији је нарочити мандатар био од 1895. године до сада, при „Српској Застави“. Та дугогодишња трудба падала је у врло тешка времена, од којих су, без сумње, и ранаје кризе у самој Странци, једна од највећих тешкоћа за један лист, који се нађе у средини тога вртлога... Али, мимо сву ту пролазност и тако огромних усиљавања свакога, ко се ода служби јавног радника — и мимо сву жестину борбе, када се и многа омашка могла десити — за г, Живана Живановића остаће ипак трајно једно уверење: да је на своме деликатном положају био, и желео да буде, савестан, како према сваком политичком