Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

КОМБИНАЦИЈА УМЕРЕНИХ ЕЛЕМЕНАТА НА ВЛАДИ 78

9. август био је крајњи рок да се уредништва саобразе новом закону о штампи, с тим, да ко то не учини, забраниће му се даље излажење листа.

„Одјек“, који се од 12. августа о. г. назива „Народни Одјек,“ објављује, како су радикали 12. јула решили: да се оснује кауциони фонд, који ће се остварити уписом прилога, одржавати и попуњавати, ма да су радикали, од некуд увек били добро снабдевени материјалиим средствима, кад год су силазили с власти (и 1894 и 1897). После два месеца, мења опет наслов, и од 9. октобра зове се „Српски Одјек,“и са бр. 13. од 6. новембра о. г. „Српски Одјек“ престаје, без гласа и аваза; а према белешкама у другим листовима, с тога: што није био у стању да испуни зак. пропис о уреднику, па је решењем управе вар. Београда даље излажење обустављено.

То већ пада у време кад су на помолу биле и друге мере, управљене противу самих Странака, а не само противу њихових листова. Но, о томе ће бити говора на своме месту.

1Х. Завршетак пада Нар. Скупштине и прве године владина постојања. Краљ демантује несигуриост створеног стања. — Под овим и

оваквим околностима, продужила је свој рад Народна Скупштина, која је трајала месец и по дана. Сазвана на дан 17. јуна, за 1897. год. она је 15. јула као таква указом закључена. Сутра-дан 16. јула понова је указом отворена, као Скупштина за 1898, годину, и утврдивши поново исто часништво, које се сво на ново бирало, продужила је рад до 83. августа, када је указом одложева до 12. новембра „а тога дана да се састане у Нишу и продужи своје седнице“.

За ових четрдесет и пет дана Скупштина је донела више закона, по свима струкама, нарочито привредној и просветној. Упрошћена радња њена без два читања, увек претходно препарирање посланика у двору, а уједно систирање партијске подвојености, омогућили су овако сразмерно брз, а. ипак продуктиван рад. Влада није имала особитих тешкоћа. За њу је радио Краљ, а она је имала дужност само да спреми предлоге и да у Скупштини даје нужна обавештења,;, и да њен Председник др. Владан, од времена на

“

пријатељу, тако и према противнику. У безброју непријатности, које такав положај собом доноси, то је једино пријатно сећање, које г. УКивановић из прошлости уноси у своју политичку будућност... предајући, са своје стране, забораву све увреде, које су и њему, можда незаслужено, у део пале“.

: Од закона донесених на ове „две“ скупштине, значајни су:

Закон о уређењу управе фондова од 8. јула, важан и савремен, који је овај велики завод поставио на здраву самосталну основу и сачувао га од потпуне пропасти и досадашњег министарског баратања у корист пријатеља и разних пропалица. Закон о средњим школама (14, јула) који је имао много добрих страна редуцирајући дотадашњи вел, број гимназија, али и стварање лоших, допуштањем „приватних“. Овим је законом заведена и „школарина“ као једна доиста оправдана мера противу безграничне навале сваковрсних елемената у школе, а у интересу бољега „снабдевања њихова. Закон о општинама: измене и допуне (21. јула), у коме има и