Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

74 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

време, направи по коју од својих често пута офанзивних досетака; а други Министри да воде бригу и задовоље захтеве посланика, за ово или оно, а све у корист свога краја.

Завршетак Н. Скупштине није прошао без неких манифестација посланика Либерала, које показују да је у њима живео дух индивидуалности и принадлежности својој Странци, и да је долазио до одушке, чим се могао, ма и за тренут, ослободити стега, које су га спутавале.

Тако се десио 30. јула, приликом већања о намераваним из"менама у закону о порези, један мали „бунт.“ Мин. финансија Ст. Д. Поповић намеравао је, између осталога, да и у личној порези

„

заведе неку прогресивност, и у место једнаке личне порезе за све, да она буде у седам класа, сразмерна величини порезе, почев од 6 па до 30 динзра. У скупштинара се наишло на тешкоће, и с тога се горњега дана Скупштина претвори у конференцију, да се, у одсуству публике, претресе то питаље, које је имало и за и против разна мишљења. Но као да су се либерали бојали са неке стране „подвале,“ која би се састојала у томе: да се конференција од једном претвори у јаван састанак и да се, исто тако, одједном

практичних ствари, н,пр. да на збору решава „онај број гласача, који буде дошао на збор“. Навменовање председника по општинама, које је из ранијих времена важило само за Ниш и Београд, сада је проширено за све вароши. где се постављају председници указом и за све сеоске општине министарским претписом. Чиновници, постављени за председнике по варошима задржавају чиновничка права, и враћају се, смењени, на своја места, а пензмонари пензију. — Закон о народним (пређе основним) школама, (26. јула) које се деле: на ниже или „основне“ и више или „грађанске школе“. Унесене су многе одредбе којима се регулише положај учитеља. Али је најглавнији: стални, стручни надзор, са окружним надзорницима, и увођење месних и окружних одбора школских ради старања о снабдевању школа, поред надзорника. И, најпосле, изм. и доп. у закону о шумама (2. августа) којима се смерало на уже ограничавање државвих шума, што је било једно велико и привредно и правно питање, које се увек разбијало о демагошке прохтеве нарочито разних посланика ив „народа“, који су, до сад, а и после, своју изанђалу „популарнест“ надокнађавали противљењем „отимању“ шума „од народа“. Буџет, решен такође (31. јула) показивао је цифру расхода: 68,822568.79 динара и 1.981.21 динара „вишка“.

Писац овога дела први је био у Србији, који је смео споменути у јавности потребу „школарине“ за школе, из којих се лиферују махом чиновници. То је он учинио у новембру 1897. године, пишући у „Српској Застави“ своја „Лрогвешна писма“, којих је изашло осам, и то: 1. 0 министарству просвете и цркв. послова (бр. 131); 2. о школарини (бр. 133); 3. о умном пролетаријату (бр. 184); 4. о снабдевању основних школа (бр. 185); 5. о школској литератури (бр. 136) захтевајући једнообразне државне школске књиге и спречавање наметања сваковрсних „уџбеника“ од свемогућих „писаца“, којима се само глобе деца и бркају појмови; 6. 0 корекцији оцена рада у осн. школи (бр. 138) да се н „добре“ оцене награђују; 7 о фамилијарности у осн, школама (бр. 139) о мужу и жени као наставницима; и, најпосле: 8. о учитељским премештајима и нужној сталпости наставника (бр. 140. „Српске Змставе“). Писма су носила потпис: „Један негдашњи директор и професор“. Но у бр. 140. уз последње пасмо, у примедби, казано је да је писац писама: Жаван Живановић. — У новим законима о средњим, а нарочито основним школама, познао је писац многе, и ако још не све, своје мисли, исказане у овим писмима. Неки су предлози, тада изнесени, тек доцније прешли у законе, или нпр. они о школским књигама, и зко не потпуно регулисани.