Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

КОМБИНАЦИЈА УМЕРЕНИХ ЕЛЕМЕНАТА НА ВЛАДИ 19:

мишљење оних, који су за повишење личне порезе, огласи као решење Скупштине, Да се то осујети, њих до сто либерала, предвођени Бирчанином и М. Дамњановићем, јурну на излазе скупштинске и тако онеспособе скупштину за решавање. Скупштина. је 11 согроге саслушавана, по том, у двору и, за овај мах, одустало. се од те измене зак. пореског.

Друга је манифестација била тишија, али можда озбиљнија._ По закључку Скупштине, а на дан 4. августа, њих 83 посланика (а многи већ беху и отпутовали или су били на одсуству) потпишу једну „одлуку“ од четири тачке, у којима се између осталог, што. је тамо речено о „служби“ Краљу, народу и отаџбини, нарочито утврђује: 1. да Народна Либерална Странка „верна традицијама и слободоумним начелима својим, као организована партиска целина узима активног учешћа у пословима државним“; 2. износи се нека врста програма, по коме бе се Странке, ипи боље потписници, руководити „и у будуће у правцу, у ком је славним делима својим обележила: своје биће у току минулих 50. година државног живота“: 3. да ће служити и од сада „непоколебиво идеји народног уједињења и. ослобођења“ и у, последњој тачки 4. налазе се изражене мисли, које су од актуелне и практичне вредности за саму странку: „Народна Либерална Странка мора да оствари у своме крилу потпуну слогу свију њених чланова; она мора бити руковођена људима, који ће бити у потпуној сагласности међу собом; у њеној средини не сме бкти интереса личних, већ искључиво опште народних; за то ће бити први задатак Странке н њелих првака и чланова, да ту братску слогу остваре и да тако отклоњени буду сви поводи и узроци, који би могли да сметају снажном утицају и уделу Странке. у уславном животу државе и у јавним пословима наше земље,“

Ова „Одлука“, која је оличавала довољну солидарност међу посланицима либералима и у којој је уочена тачно сва немоћ, која: је долазила од несугласица у Странци, дошла је у оригиналу до. врхова Странке, и ми ћемо видети доцнију њену употребу. Појаву ове „Одлуке“ ми овде бележимо само као добар знак, а у једно. и као сведоџбу да су се посланици осећали одмах слободнији чим. су се „опростили“ са Краљем, да и они пођу кућама, као и сам Краљ на пут, у иностранство.

4. августа, сутра дан по закључку Скупштине, Краљ објављује. прокламацијом да иде у иностранство. Отишао је прво у Карлсбад, ради опорављења; путовао је по лепим пределима Рајне, свраћајући у Беч на погреб царице Јелисавете, коју је 29. августа, без икаква повода, убио у Женеви један анархиста, забовши јој сурово турпију у груди.!

| У ово време, у лето 1898, помрло је више знатних личности. Поред оних у Србији, и о којима је била реч на свом месту: 19. јула о. г. умро је на свом добру у Фридрихеруу код Хамбурга, канцелар немачкога царства, кнез Бизмарк. Као један од иницијатора Берл. Конгреса, и његов председник, он је имао великог