Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

76 жив. ЖИВАНОВИЋ

Скоро два месеца бавио се краљ ван Србије, а то је бав_љење, као и увек, давало хране проношењу сваковрсних гласова, о одношајима на двору, 0 влади и томе подобне комбинације, којима су се у осталом нарочито бавили радикални кругови и протурали их у стране новине. Наравно, да је и скори пад владе био у првом реду у тим комбинацијама, ако ни из кога другог разлога, а оно на основу факта, да су две три владе, пре ове садашње, као што знамо: редовно падале — после повратка краљева из иностранства. Но, као што ћемо видети, Краљ је при повратку демантовао све те гласове о паду владе.

Но пре но што ће и Краљ доћи, журно је демантован други _ један глас, који су „Мале Новине“ пронеле 4. септембра, на име: да кроз месец дана долази у Србију краљица Наталија. „Српске Новине“ бр. 194. од 8. септ. категорички, на то изјављују: „овлашћени смо обзнанити, да је тај глас са свим измишљен и не основан“. Наравно, ови који су тај глас пустили, као да су се правили невешти да је бив. муж бив. Краљице у Србији, да је имао свој „званични положај“ и да није мислио никуда ићи, а најмање да прави место за своју разведену супругу. С тога се опет, Краљ Милан није хтео да прави невешт наспрам пронашања оваквих гласова. Као што смо видели, и као што ћемо видети, судба Краљице Наталије била је запечаћена: она није више крочила на Српску земљу од својег последњег одласка. Остало је да се само још види, како је било писано у књизи судбине, хоће ди и докле и краљев отац имати прилике да се са неком коке теријом назива „првим подаником“ свога „узвишеног сина“ и обичним грађанином Краљевине Србије, из чијег је поданства он већ формално иступио био. Но сада је бив. Краљ седео чврсто у седлу, и не само то, већ изгледаше да се сва полит. ситуација око њега окреће, и да се поред њега чак нешто мање види прави Краљ, који је опет на сваком кораку, некако и сувише демонстративно, изјављивао своју оданост према „апи о ===

Краљ Александар дошао је у Србију 19. септем., дочекан, по обичају целим службеним апаратом. Одмах је користио прилику, да министрима изјави своје поверење: „Као што сам и при мом поласку из Ниша казао, ја сам знао даће за време мога бављења у иностранству бити интриганата, који ће употребити ту прилику да износе узнемиравајуће гласове, и да ће ти пол. спекуланти рачунати да ће бити промене при моме повратку. И баш за то хоћу одмах овде на станици да изјавим, да су сви ти гласови неосновани, да промене неће бити и да влада ужива моје потпуно поверење. Ја то не говорим ради вас (министара) него ради оних, који

утицаја на судбу Србије, Босне, Херцеговине н Црне Горе. — 4. августа о. г. умро је у Русији Михаил Черњајев, руски генерал и славенофил, чије је име нераздвојно од наших ратова са Турцима 1876. јер је он био главни комадант т. зв. „Моравске војске" и у свима биткама у долини Мораве, све допада Њуниса, после кога је догађаја заједно са свима руским офиц. и војн. отишао у Русију, где је до смрти, као генерал у пенз. живео долазећи још једном само у Србију.