Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

КОМБИНАЦИЈА УМЕРЕНИХ ЕЛЕМЕНАТА НА ВЛАДИ 18

износе разне гласове и желим да изјавим да сви ти људи, који су то говорили и износили, да су то прави политички спекуланти“. Сутра дан већ са ова изјава краљева могла читати у. „Срп. Нов.“..

Влада је имала разлога да доиста буде задовољна. Кроз десет дана навршује се година дана од њене појаве, и за то кратко време она је срећно издржала своју пробу и пребродила многу тешкоћу. Да ли је за то имала да захвали својој способности, или туђој глупости, или краљеву ауторитету, то нека остане нерасправљено. Доста то, да је она стајала чврсто и поуздано.

Х.

Покрет у Либералној Странци. — Краљ за Либерале, соптга Либералне Странке. — Стање, створено обуставом органа Либералне Странке „Српске Заставе“ (31. јула) као и цео недефинисан положај, који је произишао из начина поступања према Либералној већини у Скупштини, налагали су да се тражи излаза из ове ситуацијеу којој се Странка налазила. Два су начина била за то: или пустити да иде како иде до каквих бољих прилика, или ставити се у опозициони положај према Влади, или боље рећи према Краљевој политици, која је очевидно ишла на злоупотребу добронамерности Либералних посланика, а посредно и целе Странке.

У току минула два месеца, од престанка „Српске Заставе,“ сазреле су извесне мисли и развила се извесна расположења у чланова Главног Одбора, и у опште међу првим људма у Странци. Како је целокупан политички положај гонио неком решењу, то је 4, октобра Ристић сазвао Главни Одбор (ужи) и, по оцени прилика, донесено је начелно решење: Да Странка понова крене акцију. Али, како је та акција претпостављала, поред опозиционога правца, који би она по општем мишљењу имала да узме, још и нужна и то повећа средства за покретање листа, кауцију и његово одржање, то на састанку од 4. октобра буде даље решено: Да се на дан !!. октобра сазове пун Главни Одбор, дакле и чланови из унутрашњости, а уз то и други важнији пријатељи Странке из Београда. То је све ишло у тишини и без великих препона, како међу пријатељима, тако и ван Странке.

Међу тим у очи састанка пуног Главног Одбора, стигне у Београд и Краљ Александар, који је одмах по доласку из иностранства отишао био на велике маневре у околини Крушевца; а одатле, преко Краљева, Чачка, Кнића (где је Краља и сву велику пратњу дочекао и угостио у свом дому Сретен Богићевић, један одличан сеоски домаћин) из Крагујевца дође у Београд (10. окт.)

Као и увек, што су се за одсуства Краљева мирно и тихо. кретали сви домаћи догађаји и одношаји, тако се одмах, чим би Краљ, одкуд било стигао у Београд, осећао, у облику разних. испада, сензација и трзавица, његов лични утицај.

Према свему што знамо о досадашњем држању Краља Александра према свакој партијској, па и Либералној акцији, можемо