Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

КОМБИНАЦИЈА УМЕРЕНИХ ЕЛЕМЕНАТА НА ВЛАДИ 8:

Полагало се на то, да лист изађе пре састанка Скупштине, како би посланици либерали завремена били такође оријентисани 0 правцу и духу, који од сад мора дефинитивно прожети рад целе Странке, како у Скупштини, тако и ван ње,

__ Скупштина се, међутим, имала састати 12. нов., да као „Одложена“ просто продужи свој рад, прекинут 3. августа.

Но сад тек настају праве тешкоће и кризе, које превазилазе све што је дотле, за ових последњих година, преживљавала Либерална Странка. ан

Краљ Александар ступио је лично у акцију, да обори све оно што је Главни Одбор решио. Кад већ није помогло утицање на Ристића, онда су дошла друга савремена средства на ред, и то тако безобзирно, тако отворено, да је све оно, што се са Либералима десило у другој половини октобра и првој половини новем. 1898., најлепша или боље рећи најдрастичнија илустрација правих владавинских интенција и пол. метода краља Александра, који је све пре могао бити, само не уставни владалац, чак ни српски владалац, где много што шта иде друкче но у другом свету.

После појединачног зивкања овога и онога од либерала, склањања да се дају изјаве против одлуке Гл. Одбора, Краљ 18. окт. у вече сазове формалну конференцију у двору, на коју буду позвати виђени људи из Либералне Странке, но све они, који су ван Гл. Одбора, и ако међу сазванима беше и од оних, који су присутни били при већању 11. и доношењу одлуке 12. октобра '.

Ту је Краљ грмео противу „бунтовника“ и „издајника“, како је већ он умео, осуђивао је све што ради либерални Глав. Одбор, и тражио од присутних — од којих су многи били на положајима — да у каквој општој или посебној изјави осуде поступак Глав. Одбора, а даду за право „мудрој политици“, коју је Краљ, са толако користи и за саме Либерале водио. Присутни су били на великој муци и извијали су се испод немилосрдних тражби краљевих, како је ко знао. При свем том, не без намере, није сметало дворским листовима „Српском Завету“ (бр. 179.) од 20. окт. и „Малим Новинама“ (бр. 289.) од 21. окт, да објаве; како су сви присутни „једногласно изјавили“ да осуђују рад и одлуке Глав. Одбора, и ако такве, а најмање „једногласне“ изјаве није било. Јов. Авакумовић, који је ваљда као „противник“ Ристићев, био такође на тој конференцији, морао је и у „Срп. Завету“ и у „Малим Новинама“ нарочитом изјавом (од 21. окт.) исправљати, за своју личност, таква тврђења“. Одлука Глав. Одбора о ступању у одсудну

! На конференцији у двору били су: Јован Ђ. Авакумовић, Стојан Вељковић, Владимир Јовановић, Марко Лазаревић, Светозар Гвоздић, Стојан Бошковић, Панта Срећковић, Димитрије Стојановић, Живко Недић, Милош Прокић, Васа Маџаревић, ЈЉуб. Узун-Мирковић, Гргур Миловановић, Лазар Јовановић, Лаза Поповић, Стеван Ћурчић, Љуба Стојановић, Стева Ивковић и Михаило Јовичић.

2 Исправка Авакумовићева у целини је гласила: „Српски Завет“ у свом броју од 20. октобра, говорећи о познатој конференцији, вели између осталога и овд: 1. Да су се сви присутни либерали изјаснили противу повнате одлуке означивши је као неумесну и погрешну; и 2. да су обећали порадити код Гл. Одбора да се

Пол. Ист. Србије ТУ 6