Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

КОМБИНАЦИЈА УМЕРЕНИХ ЕЛЕМЕНАТА НА ВЛАДИ 83

По овом објављеном тексту, Краљ је правио неки, нама већ познати, историјски увод, како је дошло до садашње политичке ситуације, која је лично његова творевина и под његовим руководством. Ређани су разни моменти; а кад је Краљ специјално дошао на Либералну Странку, он је њен повољан положај овако обележио:

„Према данашњим приликама политичким у Србији — говорио је Краљ — које су условљене неодољивом унутрашњом потребом, Либерали имају узрока да буду задовољни. Они имају у рукама један од најважнијих портфеља; половина окружних и среских начелника либерали су; у осталим државним звањима има велики број либерала; три четвртине општина у Србији, у рукама су либерала — једном речију: данашњи ванпартијски режим води 03биљна рачуна о либералима, као 0 политичком елементу реда, законитости и родољубља.

„Међутим, крајње крило Либер. Странке, које образују млади и амбициозни људи, махом из унутрашњости, жудни власти, и желе да је се што пре докопају. У том циљу, они у последње време раде на томе, да Либер. Странку скрену са њеног традиционалог колосека, желећи ваљда, да путем опозиције допру до жељеног циља. Попуштање крајњем крилу увек је штетно, кад они раде са солидним елементима, јер тада оно обично преовлађује. Ја сам им поручио да такву опозицију у данашње време сматрам као штетну по више државне интересе, којих сам ја највиши чувар и које ја најбоље знам и познајем. Шта више, ја сам им према томе отворено изјавио, да ћу њихову опозицију сматрати као наперену противу мене.

„Поред свега тога, они ипак решише да Либер. Странку поведу на странпутицу, и ја сам њих неколицину због тога, пре неки дан, у једној прилици оштро прекорео. Радујем се, што је мали број оних, који бе поћи за њима; а уверен сам да ће сви разборити либерали стајати уз престо својега Краља и помоћи му да оствари свој програм на срећу народа и ксрист отаџбине“.

Тако Краљ, чији је говор у овој редакцији, у којој је објављен, осетно ублажен (као што је Краљ стављен у треће лице, чији се говор описно износи). Исти говор објављен је и у „Малим Новинама“ и „Српском Завету“, као што је „жељени“ резултат конференције одтелеграфисан у више срењеевропских листова. Интересантно је, да се у целој овој октобарској акцији нигде влада не помаља. Краљ личио и остентативно води целу кампању и у непосредном додиру са означеним представницима Странке.

Односно задовољења многих људи из Странке, у чиновништву, у општинама и т. д. како је то Краљ изнео, ми се не уздржавамо потврдити, да је у главноме тако, и ако је, процентуално говорећи, лавовски део припао ипак Напредњацииа. Додаћемо даље и то: да је Либ. Странка, или боље рећи њени људи, у упоређењу са патњама, којима су били изложени за чисто радикалних и чисто напредњачких владавина, које су влади д-р Владана Ђорђевића претходиле, прогледали очима и дахнули душом, као што је и тежиште

6»