Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

86 жив. ЖИВАНОВИЋ

Но при свем том, ст05 и посланика и чланова Странке одобравао је одлуку Глав. Одбора и ако је све бутало и чекало. На-

равно, Краљ је изашао јавно на позорницу и прети. Све се и сводило на то: хоће ли неодољива сила, коју је Краљ ставио овом

приликом у покрет, терати до краја и угушити опозицију, или ће сила попустити и покрет узети маха. —

Али, Краљ Александар, као што рекосмо, није био човек који попушта од онога што науми; а Краљ Милан и сувише је био мудар да не зна на шта би све изашло кад би обручи који држе ситуацију попустили па је такође подржавао свога сина на путу којам је ударио. Сем ове грубе силе, Краљ је и милом чинио што је могао, повлађујући и одликујући оне од либерала, који су изодавна познати као чврсто одани. Тако посвећене „Б. Н.“ прибележаваху, како су — после аудијенције коју је тог дана Ристић имао — 0, окт. били на ручку код Краља: Гвоздић, Ћурчић и Генчић „где су остали до 3; сата по подне“; а исто тако да су тада били код Краља и посланици: Илија Стојановић, Милан Кнежевић и Гаја Швабић — разуме се, не случајно. Ти су људи сви позвати у Београд, да буду учвршћени у дотадашњем држању. А шта је тек све још било иза кулиса што није доспело, ни смело доспети у јавност'.

нуде и принуде разне врсте. Тако посланици: Илија Радовић из Крагујевца и Срећко Марковић из окр. ваљевског, дају демонстративно оставке на чланство у Главном Одбору као због одлуке његове; други не знамо за што, а први из опасности да му се, као великом трговцу и индустријалцу, не чине пакости (нпр. да му се одузме вода за парни млин, како неки говораху). А то је тада све било могуће. Трећи чл. глав. одбора, Милован С. Несторовић, син Председ. Скупштине Симе Несторовина, упућује 20. окт. председнику Гл. Одбора Јов. Ристићу, преко „Б. Н.“ јаван протест, јављајући: како је чуо о одлуци Главног Одбора од 12., ов. м-ца „да ступа у одсудну опозицију постојећем стању у нашој земљи“, а он, „као веран поданик свога Краља“ не може да „дозволи“ да се пође „против програма свога владаоца онда, кад треба највише љубави да покаже и кад треба сва странка као један човек да стане, иза свог владаоца“. Очевидно, Краљ је присилио оца, да син даде ову изјаву, и ако је чича Сима у крајевима кукао са почасти, које су га снашле и да би „волео да је ноге сломио“ но што је у Скупштину дошао. И ово је било истинито уверавање као што је и Милован био честит млад човек. Али, сила Бога не моли, а што се није радило због силе, чинило се из хатара, а хатар је у овом добу и случају био тежи и од силе. „Либерали из тимочког среза“, такође кроз „Б; На“ „не одобравају Главном Либер. Одбору одлуку донету за ступање у опозицију данашњем стању и радосно поздрављају изјаву Милована С. Несторовића“, која је и у другим дворским листовима прештампана. Ови су листови сталну борбу водили противу Глав. Одбора либералвог. И док је „Српски Завет“ то, по својству својих сарадника чинио доста простачки и ачећи се, потле су „Мале Новине“ са неоспорном даровитошћу својега власника нештедимице нападале и Ристића и све одреда. Час су оне говориле о „једном безумљу“ либерала (бр. 292); час о „Јудином одрицању““ (бр. 298), час су узвикивале: „Побогу — брже указ“ (о новој либер. влади, бр. 294.).

Једном речи, сковитлало је све и са свију страна, да је тешко било главе дићи и посланику, и члану Глав. Одбора, и сваком отреситијем либералу.

1 После још прве одлуке Глав. Одбора (од 4. окт.) Краљ је извршио знатна унапређења личности, које су у новој ситуацији имале већ истакнуте положаје. Тако потпредседник скупштине Рајовић добија положај посланика у Паризу; а министар просвете Андра Њорђевић, као и управник вароши Београда Риста Бадемлијић наименовани су, као и Св. Гвоздић, за саветнике, с тим да прва двојица остају сваки на својој дужности, Истога дана (11. окт.) и Јован Баја, начел. мин. иностр. дела, постаје отправник послова у Атини; а 17. окт. генерал Ст. Здравковић саветник, док министар војни, Д. Вучковић добија ленту — Св. Саве! —