Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

КОМБИНАЦИЈА УМЕРЕНИХ ЕЛЕМЕНАТА НА ВЛАДИ 87

Међутим главно питање, на које је Краљ, и један и други, толико полагао, није решено по њиховој вољи. Редакциони одбор „Српске Заставе“, без обзира на сав овај лом, коме је средиште био двор, није ни за тренутак прекидао свој припремни рад, да лист првих дана новембра, пре састанка Скупштине, почне излазити. Било је и још састанака чланова Глав. Одбора (ужег) из Београда, такође ради припрема.

Упоредо са призивањем разних личности из Београда и из унутрашњости, Краљ је вршио и даље непрекидни притисак на Ристића. Скоро сваки други дан морао је старац ићи у двор, на позив Краља. У једној од тих аудијенција Краљ захте од Ристића да да оставку на председништво у Главном Одбору, како би се он, после, са осталима лакше, и на свој безобзиран начин, разрачунао и све разјурио-И краљевима се није свидео поновни скандал да подижу на Ристића и да му баце полицију на врат. Акт насиља био би и сивуше видан и при свој трпљивости Либерала иначе, не би остао без последица; јер Јован Ристић, ни по свом ауторитету, ни по својим личним поступцима, није био што н, пр. какав паланчански адвокат, који се могао петљати за буди какву „двогубу наплату дуга“, и томе подобно.

Ристић одбије понуду Краљеву да одступи, и то је добро дошло целом Гл. Одбору, да пред собом има свога Ристића. Само његово присуство ту био је највећи штит од каквог препада или немилог изненађења. Ово су мало ценили они, који су Ристићу у ове тешке дане хтели приписати неку колебљивост. Није овде могло бити речи о колебљивости, али је могло бити речи о разумној оцени ситуације и све опасности, не само за предузеће, већ и за саму Странку и за поједине истакнуте људе лично. Краљ је био лако готов на све. Од Главног Одбора Либералне Странке, био је то и крупан и необичан корак, кад он декларира „одсудну опозицију“, онда, и под оним приликама, када су чак и Радикали, после промене у октобру пр. год, а у објављеној одлуци свога Главног Одбора од 29. и 30. октобра узели снижени тон: „да ће Радикална Странка, користивши се досадашњим искуством „заузети према новој влади и новом стању Положај одсудне, законште и лојалне опозиције“. („Одјек“ бр. 212, 4. нов. 1897). Овим додатком „законите и лојалне“ опозиције Радикали су усули много воде у своје старо вино. Но, после тога, а по извршеним изборима, на ксјима су пропали радикали, и у Скупштини седи већина либерала, ступање Либералне Странке у „одсудну опозицију“ имало је својих недогледних, практично политичких последица.

Кад све ове претње и притисци нису помогли, Краљ окрене да склања лепим Јов. Ристића на какву такву концесију'. Тако он

1 Краљ покуша чак да дирне и у родитељску осетљивост Ристићеву, потписавши указ, којим се син његов, Никола — пређе секретар посланства у Паризу, за тим, после 1. априла 1893, за инат постављен за поштара, на што је дао оставку, и стајао оцу на бризи — поставља за интенданта |. кл. при мин. војном и, као негда гардијски официр, враћен у резерву као капетан |. класе.