Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

38 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

замоли Ристића, да се бар одложи неко време издавање листа и да се тиме не демонстрира пред сам састанак Скупштине. Ристић и то не прими на себе, али обећа, да ће изнети у Одбору, не предрасуђујући никакво решење. 25. октобра састали су се код Ристића, у истој оној сали где су била већања од 11. и 12. октобра: Ристић, А. Васиљевић, Кундовић, Рибарац и писац 0.д.и Ристић изнесе жељу Краљеву да се одложи на неко време издавање листа, налазећи да би се тиме можда задовољио атошг ргорге Краљев, који се далеко истрчао, и да му се омогући одступање од преко заузетог положаја. Васиљевић, који је пре неколико дана искључен из Држ, Савета, нагињао је схватању да се Краљу учини ова привидна концесија. Она је доиста била привидна, али је илак била концесија, и ко би од нас — говорио је писац о. д. могао примити на се да после одлуке пуног Гл. Одбора, после већ објављене одлуке, после јасно заузетог положаја, реши неку врсту редуцирања, које у осталом, Странци неће донети користи; јер је тешко веровати, да бе то Краља расположити на блаже поступање. Кундовић и Рибарац били су, разуме се, за издавање листа без обзира на све и свакога. МИ као год што је лично прилажење Ристићево у великом састанку Гл. Одбора 12. октобра дало одлуци важан карактер, тако је испало, да је одсудно држање писца 0. д. као непоколебивог, оданог пријатеља Ристићевог, у овом интимном договору од 25. октобра, у присуству Ристића, дало одлуци — да се лист изда на време — особен карактер, који је имао своју неприкривену офанзивну црту на спрам Краљевог захтева!,

После три дана (28. окт.) Ристић, отишав овога пута заједно са Белимарковићем, саопшти Краљу исход ствари. И одлагање листа, било је дакле скинуто с днев. реда, а сутра дан (29. окт.) изађе у „Вечерњим Новостима“, од писца чланак под насловом: „Либерали на прекрету“, као поглед на целу створену ситуацију.

Увређен управо оваквим упорством од стране Главног Одбора, Краљ преда ствар просто полицији, и изда налог новом саветнику Бадемлијићу, управнику вароши, да како зна, угуши и спречи појаву „Српске Заставе.“ Полиција одмах пређе на посао и на начин само њој својствен. Лист је требао изаћи 5. новембра, али полиција пригњави нађенога уредника те овај, после дугога „саслушања“у полицији, откаже уредништво. Одмах се ваљало обазрети за новог уредника, и неки Владимир Поповић, свештенички син, и свршени

1 Ристић је доцније говорио Александру Протићу, заједничком пријатељу и куму писца о. д. поводом држања пишчева од 25. октобра: „Двадесет година имам тога човека, као пријатеља поред себе, знам га скроз, и нисам ипак знао шта у њему спава“, Протић је на то одговорио, да је и поступање Краљево према Живановићу, већ толике године такво да превазилази сваку меру. Ристић са своје стране, није никад свом пријатељу, писцу о. д. и за остагак свога живота за ово приговорио. То је био једини случај, у тако дугом времену, да су се два пријатеља, старији и млађи, разликовали у мишљењу. У осталом разлика је овде била само у такту, и у положају (Ристић је имао непосредно посла с нестрпљивим Краљем) а не и у крајњој одлуци.

њи __-_--