Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

90 жив. ЖИВАНОВИЋ

Писмо ово, као докуменат савремени, не потребује коментара. По себи се разуме, да је, услед овога полицијског насиља све стало. Уредник, постављењем у држ. службу, онеспособљен; штампарија под претњом да ће бити разорена, мора да откаже погодбу. Слог за 91. бр. „Срп. Заставе“, који је био већ у машини, морао је бити извађен и растурен, пошто је Мићић имао ту добру мисао, да извуче три примерака несуђене „Српске Заставе“, које је чувао у каси од полиције и од којих је један примерак дат писцу. У том историјском броју на првом месту штампана је: Одлука Гл. Одбора од 12. октобра; у целости и са потписима, како смо је напред изнели; за тим Одлука њих 83. посланика са именима потписника од 4. августа О. г. коју смо такође на свом месту навели, одакле је све то и пренесено у ову књигу М.

Новембра 11. могао је управник Бадемлијић још исто вече јавити Краљу у Ниш радосну вест: да је угушио појаву „Српске Заставе“.

Краљ је истога дана, 11. нов. јутру отпутовао у Ниш за Скупштину, која се сутра-дан, 12. нов. састаје. На облигатни поздрав председника општине, Краљ је између осталога рекао: „Ја сам казао, и данас понављам мојим милим и верним Нишлијама, за које сам уверен да ће се само томе радовати, што сам данас више но икад решен, да се стално држим тога правца (т. ј. како је напред казао, правца означеног у писму од 11. окт. пр. год.); да сам решен да бесплодној партијској борби учиним крај, те да се више не бринемо о интересима и погађањима с појединим партијама.....“ („Срп. Нов.“ бр. 249. од 14. нов.).

Сву јачину ове краљевске решености добро су већ осетили чланови Глав. Одбора Либ. Странке; а жељи краљевој: да се „више не брине о интересама и погађањима с појединим партијама“, дато је такође ускоро опипљива израза:

„Прелазно наређење“ измена и допуна Закона о зборовима и удружењима од 17. новембра 1898. године садржавало је ову лаконску одредбу:

„Закон овај ступа у важност, кад га Краљ потпише и тада престају да постоје сва досадашња политичка удружења“. Последњих девет речи срушиле су читаво једно политичко стање, старо више деценија.

Ситуација је била сад јасна, и остало је још само да и људи који су састављали Глав. Одбор — који је већ самом појавом горњег закона разрешен — и Редакциони одбор „Српске Заставе“, извуку дефинитивне консеквенције. Чланови овога последњег одбора састали су се пунобројно у уредн. „Српске Заставе“ на Ваведење 21. новембра, и донели су одлуку о обустави свега покрета и ставили је на записник.

Кад је писац 21. нов. у вече донео Ристићу вест О ликвидацији послова, он ће сетно рећи: „Овај дан (21. нов.) игра улогу у мом животу. Тога дана сам се (1867.) сукобио и растао с Кнезом Михаилом (Књ. 1. стр. 194.) и ево да дочекам опет да буде моја странка суспендована!“