Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

СЕДАМ ДАЉИХ ГОД. ВЛАДАВИНЕ 95

додирнули и просветну струку, којој је дар намењен, којој, као што знамо, и дан данас служи, имајући дуго под својим кровом све факултете Велике Школе, а дуго време и Народну Библиотеку и велику (прву) београдску Гимназију, а од времена на време, прихватајући у своју „салу“ и Народне Скупштине 1864. и 1875. и Сенат (1901) најзад Универзитет.

Остатак 1863 године није имао ничега више необичног, што би излазило из редовног колосека државних послова. Она је, у другој половини, посвећена била реорганизацији целокупне наставе: ниже, средње и више, доношењем закона, који су регулисали ново стање, претварањем и Лицеја у Велику Школу.

Једина озбиљна мера у овој години било је проглашење окружних судова за преке судове (закон од 24 априла 1863) за суђење: ајдуковања, разбојништва, јавних насиља, крађа, хотимичне паљевине, и то: у округу ужичком, чачанском, рудничком, и у срезовима: јасеничком и гружанском окр. краг., колубарском и космајском окр. београдског, колубарском и подгорском окр. ваљевског. Мера ова била је управљена противу тад чувених хајдука.

Година дакле 1863-ћа прошла је по све мирно. Другојачије стоји година 1864 — пуна унутрашњих потреса и необичних догађаја. |

Имамо да се на самом почетку године 1864-те уставимо на једном изненађењу, које је било нека врста удара у области просветне струке. Тиче се суспендовања „Друштва Српске Словесности“, које је основано за прве владе Кнеза Михаила, 7 новем. 1841 године, и коме је опредељен циљ у „Уставу друштвеном“: расправљање науке на српскоме језику и образовање и усавршавање српског народног језика. Суђено је било „Друштву“ да после двадесет и три године, у јануару 1864, претрпи један силан удар.

Но, нека о томе говори оригинално саоптштење заступника Министра просвете и цркв. дела, поднесено самоме Кнезу;

Господару,

„Јучерашња главна седница Друштва Српске Словесности, изметула се у иступе, који морају дубоко ожалостити све пријатеље реда и просвете народне. Обичним и растројним тежњама, које су се већ од дужег времена примећавале у неким частима друштва, дат је тако неочекиван и удивљавајући иајав, који ме је принудио да седницу прекинем.

„Према овом ожалошћавајућем појаву, ја бих као министар просвете и као председник Друштва погрешио против својих дужности, ако би пропустио предложити Вашој Светлости мере, које ће учинити немогућим подобне иступе и осигурати овом научном телу достојанство и уважење, а у једно дати и довољног уверења о непоколебивој вољи правитељства Ваше Светлости, да одржи законитост и ред, који су услов и просветном и сваком напредовању. Ваша Светлост неће допустити да елементи нереда, који су у Друштву Српске Словесности јучерашње иступе изазвали, могу и даље злоупотребљавати установу, која има ва свој задатак најуз-