Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

96 жив. ЖИВАНОВИЋ

вишеније и најплеменитије цељи. Ви не можете дозволити, Господару, да Друштво Српске Словесности, кога сте ви основатељ, продужи постојати у свом садашњем саставу на малоуважење аукторитета државе и српске научности и просвете.

„ја имам, дакле, част још данас Вашу Светлости у највећој понизности молити, да благоизволи одобрити као прву меру: да се Друштво Српске Словесности до даље наредбе суспендира.

Ваше Светлости најпонизнији слуга, К. Цукић, с. р. Заступик мин. просвете и црев, дела, Министар Финансија

Одмах за овим следује:

„У следству овог предлога благоволела је Његова Светлост следећи указ потписати:

„На предлог нашега Министра просвете и црквених дела решили смо и решавамо: 1. Друштво Српске Словесност до даље наредбе суспендира се; 2. Наш Министар просвете и цркв. послова нека овај указ изврши и све, што је према томе нужно, даље нареди.

27 јаруара 1864 М. М, Обреновић, с. р.

у Београду.

Пре но што би казали шта је био управо повод за овај удар, ико су ти „елементи нереда“ са „растројним тежњама“ и „малоуважењем аукторитета државе“, ради илустрације овога што довде наведосмо, додаћемо, да, одмах до овог указа о суспендовању Д. С. С., доносе Српске Новине такође истовремено саопштење: да су професори Велике Школе д-р Стојан Вељковић и Владимир Јовановић, под истим даном, 27 јануара, први премештен за члана [. класе суда окр. ваљевског, а други отпуштен из држ. службе. Није нужно да кажемо да су оба — Либерали.

Шта је, дакле, био непосредни повод, да се предузму овако одлучне и преке мере према овој јединој ученој корпорацији српској Повод тај био је: предлог Владимира Јовановића, потпомогнут либералним друговима, да се приме за почасне чланове Д. С. С. између осталих: Виљем Гледстон енглески министар и политички првак, Ђузепе Гарибалди чувени италијански борац за слободу и уједињење, Александар Герцен (син) руски емигрант у Лондону и сибирски бегунац; кнез Никола и војвода Мирко; грчке патриоте: Дели-Ђорђе и Гривас; чланови енглеског парламента: Р. Кобден и Џ. Стенсфилд и француски публициста С. М. Жирарден — све онда истакнуте личности, од којих је многе (Енглезе и Италијане) В. Јовановић упознао за време бављења по Европи 1860 и 1862 године и после.

1 Д-р Ст. Вељковић премештен је, како смо савнали, не толико због догађаја у Друштву Српске Словесности, већ због свога ранијег отпора, да се при Великој Тол установи неко „надзорништво“ изречно за ђаке, и кућни ред у школи, али учему се д-р Вељковић и остали назиради потајно надворннштво за — саме професоре. Сама предавања на Великој Школи стављена су „под надзор адм. власти“, са чега је и мирни проф. 5. Даничић напустио катедру н постао секретар у мин. унутр. дела у поштанском оделењу.