Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

СЕДАМ ДАЉИХ ГОД. ВЛАДАВИНЕ 99

После оваквог плодног рада, Јовановић се врати у Србију као признат ауторитет, и буде 1863 постављен за проф. економије на Вел. Школи, где је стекао велику популарност. Но ова, срећно отпочета каријера, сврши се већ идуће године, после догађаја у Др. Срп. Словесн. Уз један на далеко чувен крик у спису „Србенда и Готован“, који је узапћен и сав покупљен, Вл. Јовановић и по трећи пут оставља Србију и оде у Швајцарску, настанивши се у Женеви, где купи штампарију и оснује лист „Српска Слобода“ (ја Нђеге зетђе), који је излазио од 1864 до 1866 године. Пријатељи и једномишљеници су га из Србије помагали, а лист његов распростирали. Али је дух опозиције у листу био тако изразит, да га одмах забране за Србију. Српске Новине бр. 91. од 4. окт. 1864 доносе саопштење, да је Мин. унутр. дела под 4. тек. мес. П. М 5375. решио: „да се политички лист под именом „Слобода“ што на српском и француском језику излази у Женеви у Швајцарској, за Србију забрани“. Али је лист продужио излазити до у год. 1866 и уношен је ипак крадом у Србију.

По престанку листа, Јовановић пређе у Нови Сад, где је био сарадник на „Застави“, и даље као непомирљиви противник београдске владе. Ту је се Владимир најзад и оженио, али за владе Кнеза Михаила није прелазио у Србију; а у току 1866 и 1867 био прави апастол и организатор српске школоване омладине у области Војводства, учећи је слози и љубави према своме народу. Дејство тога рада дошло је до израза на Омладинским Скупштинама. Године 1870 и 71 предузме понова путовање по Француској, Италији и Швајцарској. У Цириху се сусретне са српским ђацима, који су раније били сви у колу „либералних патриота“, а сада су сви стајали под црвеном заставом „социјализма“ и друговали са свима могућним руским револуционарним бегунцима. Међу њима се нарочито истицао студент Св. Марковић негда обожалавац Јовановића, који је сада тражио и водио борбу „противу глупости и воље народне, која васпоставља династију у Србији“ (после смрти Кнеза Михаила) и тај је пут уродио новим списима Јовановићевим у корист српског питања.

Тек 1873 године Владимир Јовановић, вративши се у Србију с породицом!, понова ступи у државну службу; а од 1875. године почиње његова значајна каријера, о којој ће читалац бити даље обавештен у току овога дела и догађаја, који долазе.

И Милован Јанковић који је играо тако видну улогу у СветоАндрејској Скупштини и при повратку Обреновића на престо српски, после прве непријатности, коју је претрпио заједно са Владимиром Јовановићем и Стојаном Бошковићем, приликом покушаја за покретање листа „Народна Скупштина“, морао је такође зарана оставити Србију и потуцати се по свету. У времену када је Јовановић био са сличних узрока у Лондону и Јанковић је био у Петрограду.

: Овај ретки и одважни побориик Слободе и Правде, пренео је имена свих политичких идеала и на своја два детета: Слободана и Правду.