Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

СЕДАМ ДАЉИХ ГОД. ВЛАДАВИНЕ . 101

Великог Суда у првом и последњем степену. Пресуда овога суда (5. 8) одмах је извршна, не подлежи никаквом даљем расматрању, као што ни судија овога ванредног суда не подлежи никаквој одговорности за своју пресуду. Пресуда или решење овога суда, доставља се (5. 9) са свима актима Министру Правде ради извршења и министар правде саопштава то надлежним начином дотичном лицу ; чим, пак, суд за давање судија под суд, пресуду или решење своје као коначно Министру Правде достави, сматра се одмах да је од ове дужности разрешен.

Као што се види, ни више ни мање: већ Преки Суд за Судије! Хајдуци, којима су у прошлој (1863) години судили преки судови, били су у нешто повољнијем положају од Судија Великог Суда бар у томе, што су као преки судови за хајдуке били обични првостепени судови дотичних округа. За Судије Великога Суда створен је нарочити суд, суд аа ћос.

За савременике је било одмах јасно, за кога је створен овај ванредни Закон и још ванреднији Суд. Он је, на име, био створен за Судије Великог Суда Криминалног Одсека, који је недавно пре тога судио једну политичку кривицу, тада познату под именом „Мајсторовићева завера“.

По доношењу горњега Закона, и даља процедура није на себе дуго чекала.

После дванаест дана, 23. јуна 1864. Министар Правде, по примеру Мин. просвете, у нарочитој опширној преставци, износи Кнезу цео догађај и суђење „Мајсторовићеве Завере“, чији су учесници, вели се у тој преставци: „ишли противу живота Ваше Светлости и радили на томе да се преврату Србији произведе и насилна промена у владајућој династији произведе“ — вели министар правосудија Рајко Лешјанин Кнезу.

Дело је судио првостепени смедревски Суд као надлежан, а пресуду овога суда расматрао Криминални Одсек Великога Суда. Како су, дакле, ови судови судили и пресудили ово дело

„Суд окружја смедеревског — износи Министар правде — у овом огромном дјелу, од оптужени осудио је 26 лица на затвор ва то: „што су неугодним речма вређали Владаоца и што су спремали издајничко предузеће да владаоца престола лише; четворицу пак од окривљених за ово исто дјело ослободио је суд окружја смедеревског из недостатка доказа; а четворицу ослободио је од суђења“.

А Велики Суд

„Велики Суд за кривична дјела — каже даље Министар правде у својој преставци Кнезу — у место да овакву пресуду као неуредну и недостаточну уништи, и суду првостепеном са примедбама поврати, да је достаточније и уредније начини, или да је сам исправи, као што је то и у другим случајевима чинио, он је, хотећи се ползовати погрешкама првостепенога Суда, огласио, да нека дела, због којих је тобож суд смедеревски ослободио осуђене од суђења, не подлеже његовом расматрању, при свем том што их