Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

102 жив. ЖИВАНОВИЋ

првостепени суд није ослободио ни од једног казаног дела, него. је само казао, да оне не подпадају под једне, него под друге параграфе Криминалног Законика, као што се то јасно види из пресуде“.

Најпосле Министар правде, да би, вели, све са своје стране учинио што му дужност налаже по овој доиста важној ствари, изискао је од дотичних судија Великога Суда објаснење, а они му од стране суда одговоре: „да су они по Закону пресудили, одричући у исто време Министру Правде власт, да њих на одговор узима, докле законодавна власт не реши: могу ми они зато одговорити“,1 Тачан одговор судија Великог Суда, који министар у своме реферату Кнезу помиње, датирах је 15 јуна 1864 Хо 759, и гласи: „Из пресуде Великога Суда за кривична дјела од 2. јуна о. г. Мо 697. издане у политичком оптужењу 35 лица, види се и шта је он _ судио и како је и на основу којих Закона и прописа пресудио. А пресудио је за то тако, што је тако Закон разумео, а по заклетви и Законима био је дужан да не пресуди друкчије, но овако, како налази да је по Закону право“.

Имајући већ Закон о давању судија под суд, Министар правде, износећи у својој опширној преставци цело дело, подноси Кнезу на потпис и Кнез Михаило потписује следећи указ:

МИХАИЛ М. ОБРЕНОВИЋ Ш по милости божијој и вољи Народа Књаз Српски

На предлог Нашег Министра Правде, а на основу 5. 3 Закона о давању судија под суд, одређујемо:

Г. г. Гаврила Јеремића, Ђорђа Миловановића, Ђорђа Ценића и Јевту Угричића чланове Држ. Савета; Ђорђа Петровића председатеља, Николу Х. Поповића и Алексу Романовића чланове Великога Суда, за судије, који ће судити кривицу Судија Великога Суда за криминална дела, а имено: Председатеља истога суда јована Филиповића, чланове: Јеврема Грујића, Јована Мићића, Маринка Радовановића и Јована Николића, и секретара Стојче Ивковића, што су противзаконо ослободили од суђења Антонија Мајсторовића, пензионарног саветника и друге саученике, оптужене бивше због политичког злочинства,

Препоручујемо нашем Министру правде да овај указ изврши. 23. јуна, 1864. у Веограду

Министар правде

Р. Лешјанин с. р.

Суд је овај судијама судио и да видамо резултат. Он се налази већ у бр. 82. Српских Новина од 14. јула 1864. као службени комунике, који гласи:

Михаил М. Обреновин с. р.

1: Ово у историји нашега правосуђа интиресантно дело, можда ће кад год занимати више наше правнике или писце историје правосуђа у Србији. Тога ради ми овде вадимо — из Српских Новнна бр. 74. од 25. јуна 1864. главније моменте. Цело пак даље суђење и сва ова афера изложени су до најмањих ситница такође у особеним додатцима Српских Новина исте године, и то у бројевима : 84, 85, 86. 87, 88, 89, и 90. Срп. Нов.