Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

СЕДАМ ДАЉИХ ГОД. ВЛАДАВИНЕ 103

Београд 14. јула 1864.

»У броју 74-ом ових новина јавили смо, како су судије Великога Криминалнога Суда, а имено: председитељ Јован Филиповић чланови : Јеврем Грујић, Јован Мићић, Маринко Радовановић, Јован Николић и секретар Стојче Ивковић оптужени, што су противзаконо ослободили од суђења г. Антонија Мајсторовића пензионарног саветника и друштво његово, који су били оптужени због политичког злочинства. Сад имамо да јавимо: да су речене судије пресугом суда одређеног указом Књежевим, на основу закона о давању судија под суд, осуђени и то:

Председатељ и чланови на три године затвора и на лишење грађанске часта за две године; а секретар на две године затвора и лишење грађанске части за годину дана, и та пресуда предана је данас полициној власти на извршење.“

И цео Вељки Суд за криминална дела спроведен је у Карановац (Краљево) на издржење казне. Они милости нису хтели тражити, и отишли су у затвор.

Суд овај изјекли су њих шест судија (од седам),

Само је једа судија одвојио своје мишлење. Он је то своје одвојено мишљене поткрепио овим разлозима: „Из дјела које се овде суди не да (е извести да су обвињени при суђсњу руковођени собственом торишћу; не да се извести пакост противу јавних интереса; неда де ни из одношења њиних према за издају обвињенима закључити да су састрадањем руковођени, дакле, из целог дела не док:зује се да су се обвињавани намерно неправде повиним учинили.

„По моме меију, тужени учинили су се неатом повини неправде што нису си брижљивост и предострожност употребили да кривицу обвињвања за издају, онако на Закон однесу, како смисао Закона упрало гласи. Па за то, што је суђење председатеља и судија штетно за авни интерес, својство је тога неата и величина злих следстава такја, да се именовани највећом мером казни за тај неат казнити илају; а секретар, који је само једно лице од окривљених за издају судио, блажије према величини злих следстава и неата казнити им; по чему

Судим:

„да се председа'ељ и судије лишењем звања, а секретар се 100 (сто) талира, казне.

Овај је судија био: Алекса Романовић.

Кад анализирге суштину „неата“, који овај судија, разуме се далеко блажије (д остале шесторице, окривљенима за кривицу ставља, кад знате оф њега самог да се Судије Великог Суда нису руководиле ни коритољубљем, ни пристрасношћу, онда остаје, да су они само суђении осуђени за своје судијско мишљење, дакле ва оно, за што се (удије и имају, а то ће рећи за оно: ва што се судије не оптужују, а још мање суде.

Кривци, Мајстровић и остали, њих четрдесет и два на броју, били су политички сривци. А какве је природе ближе било само дело, навешћемо свдоџбу против једнога од оптужених, кога још