Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

104 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

из 1858 и доцније добро знамо. То је Милован Т. Јанковић скупштинар (београдски посланик) и секретар Свето-Андрејске Скупштине.

Из акта и саслушања видимо ово: „... Тако дакле, влашћу полицајском нађено је:

„ХМ. Код г. Милована Јанковића из села Влашке окружја београдског, бившег чиновника правитељственог.

„ а) Да је Гаврило Велимировић свештеник из Лозовика показао, да је г. Милован Јанковић у месецу септембру прошле год. (1863) код њега изјавио: да ће Скупштина скоро бити, да он једнако на томе ради, шта ће се на Скупштини предлагати, а то: да се Закон нов, који је скројен за Скупштину и који Скупштину јако ограничава измени; да се Скупштини слобојно делање да; да треба да Скупштина захтева да се опозове ајреса, којом је Скупштина Преображенска предала Кнезу у руге неограничену власт, па да тако доведе Скупштина ствар дотле, да Кнез принуђен буде дати оставку, или, ако то не учини, да га онда Скупштина збаци, па републику прогласи и на врх ове три гредседатеља избере.“ Идентичку сведоџбу дали суиоб) Васа Јрвановић из Паланке и в) Спасоје Синђелић из Ропочева.

Да је ко могао онда желети да од Србијеначини чак и републику, у то сумњамо; а оно остало, башид је верно осведочено, само је изборна агитација једнога бурног политичара.

Тенденција свега овога сама се собом намфе: Она је управљена против Либерала оног времена.

Либерали нису добри ни у Скупштини, ни / Ученом Друштву, ни у Великом Суду, они треба, најзад, да се вађу и међу окривљенима за „велеиздају“.

Они су у једној мирној ученој колегији „елементи нереда“; они су у суду „саучесници велеиздајника“; а напољу су и „велеиздајници“. Овим је, у осталом довршен процес, који још од 1860 године траје, у борби тадашње владе против Либејала. Она је стајала непомична, а све се под њом и око ње крхал и ломило, и ако је била, баш у области правосуђа, тако силна јевиза: да је Закон највиша воља у Србију.

Либерали су, као политичка странка, бим стављени ван Закона; но како су власници онога доба хтел! своју вољу да поклопе ипак са законом, онда су доношени — 1зузетни Закони: за редовне судове стварани су преки судови; сумјама је суђено као и хајдуцима!. Све ово у толико теже пада, што има знакова, који

' Историјске потпуности ради прибележићемо, гводом овога процеса, у коме је Јеврем Грујић, са осталима, тако настрадао, [| ово чудно саопштење које је писац чуо од Јов. Ристића : Био је бал у дворуа пре овога процеса, 1864 године. Међу присутним јен Јеврем Грујић. У тку бала Кнез Михаило беше стао уз довратник једних врата и посматрао је нимопролазне вванице. Наиђе и Јеврем Грујић. Кнез, уз кога је стајао Ристи, више као за себе ће рећи : „Е, овај човек, чиними се све, као да ће ми глав доћи!“ То је Ристић јасно чуо. Међутим зна се, да се Грујић према Кнезуније ничим компромитовао, сем овога доцнијег случаја у суђењу „Мајсторомћеве завере“. Могла је