Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

108 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

Сад су Министри имали да испуњавају и неку дужност у Скупштини. Биће за данашњи нараштај и према данашњој скупштинској практици необично, да чује: да су тада г. г. министри, сваки по својој струци, подносили Скупштини опширан извештај који су у целини читали у Скупштини, о свему што је за време до састанка Скупштине урађено. То је ишло од прилике онако, како то чине данас управе акционарских дружина на годишњим скупштинама. Само министар спољних послова по природи ствари, није подносио никакав извештај. Спољна политика је била више у рукама самога Кнеза.

Тако је састанак ТУ, М и М], 21, 22 и 23 августа посвећен читању тих министарских извештаја, који су, по решењу Скупштине предавати јавности, улазећи у целини у Скупштинске протоколе.

Ако су извештаји наговештавали и какве нове предлоге, њих је Скупштина узимала у рад; али сами извештаји нису подлежали никаквој даљој оцени, а још мање критици у погледу рада министарскога или рада владе. Све је примано просто к знању. Наравно, да о пословима државним мимо тих извештаја, није било ни питања ни интерпелација.

Једно једино „право“ што је Скупштина имала, и овога пута на позив мин. финансије, употребила, било је то: да избере комисију према 5. 4. Зак. Скупштинског да прогледа стање касе народне пошто је, пре тога посланицима саопштено „Височајше решење“ да ће на име дијурне, а за трајање Скупштине, имати на дан по 15 гроша пореских.

Предлози, који су овога пута били од стране владе на оцени,је су: предлог Зак. о устројству општина и допуна уредбе о шумама од 4. апр. 1861, који су упућени нарочитим одборима, и са по неким примедбама и усвојени, наравно, да после тек прођу кроз законодавну процедуру у Савету, као и предлог Закона о порезу, који је Скупштина усвојила, Кнезу депутацијом предала 28. августа.

ж ж ж

Истина несистематисано, али за то врло занимљиво, падали су ипак и предлози посланички. На њих се увек у тад. Скупштинама долазило, пошто се сврши тако да кажемо „званични део“ т. ј. оно, што влада поднесе,

Ми ћемо те предлоге у нешто сређеном облику овде навести, јер их у мноштву неважних има и врло важних, без сумње и инспирисаних, које је влада желела да се из средине Скупштине покрену, било да се неки предмет, који је јавно мишљење занимао скине с „дневног реда“, или да се други, на који је влада полагала неку важност, стави на „дневни ред“. Али је већина зато порекла посланичког, а то се још и нарочито може рећи за оне од њих, који влади нису били повољи, као нпр. што је

Предлог посланика београдског Томе Андријевића, изнесен на састанку УП. 1. септембра 1864 (Хо 62): „да се Његова Светлост умоли да се изда Закон о штампи, сходно духу времена и нашим потребама“,