Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

СЕДАМ ДАЉИХ ГОД. ВЛАДАВИНЕ 109

Дакле опет се враћа стари предлог, који је вен на Преображењској Скупштини тако рећи сарањен, повукавши за собом, како изгледа, и свога предлагача још од 1858. Т. Туцаковића.

Није био боље судбе ни сад, после три године. Њему су у протоколу посвећене ове речи:

„ · - · Пошто је од стране појединих посланика народних предлог о штампи претресен, а од стране г. г. Министара објашњен, би закључено: да се при овом остане при закључењу Св. Преображењске Скупштине под Мо 27, по коме је Његовој Светлости остављено на благорасуђење: да ли је, и ако је, какав је законо штампи нуждан, према потребама нашим и наше земље“.

Влада је била задовољна овим решењем, које опет ни за Скупштину није садржавало никакво понижење, пошто и она није предлог просто одбацила. Наравно, да је остало по старом; али историјске потпуности ради нужно је било нарочито истаћи овај предлог и његову судбу.

Даљи предлози били су:

По струци просветној:

Да се у нашој отаџбини заведе Свеучилиште — Универзитет како се не би шиљали више питомци правитељствени у стране земље на науке, и како би код нас могли више науке изучавати младићи из Турске (Предлагач: Милоје Шишковић). Но, предлог није усвојен, после разлога заст. мин. просвете, да ми већ имамо на Великој Школи све факултете, осем медицинског, да се морају и даље питомци слати што чине и све европске државе; а младићима из Турске, пре су нужна знања основ. школе, гимназије и богословије, што им је у постојбини то од веће користи.

Да се закон школски, нарочито на Вел. Школу преиначи, па да се ђаци исте школе казне прутовима (фиргазом) кад неће да уче и у школу да иду; а кад не дођу, да директор служитеља пошаље и код куће ђака потражи, па ма и преко полицијске власти, а не да се ђаци истерују из школе због одсуства (Предлагач посл. окр. алексиначког Миладин Мартиновић). Предлог одбачен, пошто је, како заст. мин. просвете умесно рече, блажије поступање сад у опште с ђацима обично; и „да је боље не остављати предувети правац“. Даљи један предлог је био:

Да се правитељство постара да ђаци не одлазе у које каква „непоштена места“, но да им одреди кафану у коју ће кад каду „веселителне дане“ одлазити моћи. (Предлагачи: крушевачки посланици). Предлог одбачен као „посве неуместан“.

По струци правосудној:

Да се правозаступници укину, или да мање од 300 + цес. парнице не примају (Предлагач посл. параћински Алекса Петковић). Са 50 противу 48 гласова би закључено: да се правозаступници укину.

По струци привредној:

Да се заведу варошки и срески економи (Предлагачи посл. алекс: Милосав и Дена Трифунци и Марко Живковић). Није одбачено, но остављено „увиђавности правитељства“.